Pedeset godina od „himneˮ Arete Frenklin

U Aretinoj verziji pesme javlja se čuveni refren u kome žena zahteva zasluženo poštovanje. Ta interpretacija pojavila se u vreme mnogih napetosti u američkom društvu: rat u Vijetnamu bio je u toku, u Njujorku i Detroitu su bili neredi, pokreti za građanska prava su narastali, borba za prava žena jačala, takođe.

Energična pesma Arete Frenklin bila je višeznačna i savršena za taj politički momenat: sa jedne strane, bila je to odlična pop pesma ‒ dinamična, srčana i erotična, a sa druge strane, bio je to glas snažne crnkinje koja zahteva poštovanje, ponavljajući stih ‒ „samo malo poštovanja".

U knjizi „Zvuk soula" muzički kritičar Fil Garland Aretinu pesmu naziva novom crnačkom nacionalnom himnom, a kasnije je izjavio: „Čekali smo tu pesmu. Eksplodirala je i svi smo se zaljubili u nju". 

Osnivač „Atlantik rekordsa" Ahmet Ertegan kaže da je Aretin album „I never loved a man" najbolja ritam i bluz muzika ikada izvedena. Ertegan je ovako opisao uspeh pesme kad se pojavila: „Odeš u Kopenhagen i igraš uz ʼRespectʼ, odeš u Singapur i sledećeg dana plešeš uz ʼRespectʼ. Mogao si otići i u Johanezburg i tamo isto igrati uz tu pesmu, a onda se vratiti u Njujork i naravno, igrati uz ‚Respect‘".

U Aretinom izvođenju pesma je iznela suštinu ne samo feminističkih zahteva nego i zahteva svih ljudi koji su bili marginalizovani decenijama. Trideset godina kasnije magazin „Eboni" piše da je „Respect" postala lična i kolektivna himna zlostavljanih i potcenjenih žena i muškaraca, te svih koji su živeli u senci i kojima je trebalo više poštovanja. Jedinstveni glas Arete Frenklin bio je pravi za tu alternativnu himnu ‒ zahvaljujući tom neverovatnom spoju, Aretina karijera je došla do vrhunca.

Međutim, put do uspeha nije bio lak. Kao ćerka baptističkog sveštenika i gospel pevača, Areta se pridružila očevom crkvenom horu sa deset godina i pevala solo u dvanaestoj. U četrnaestoj je sa njim otišla i na turneju. Međutim, njeno detinjstvo je bilo obeleženo i gubitkom ‒ majka je napustila porodicu kad je pevačica imala šest godina a umrla je samo četiri godine kasnije.

U četrnaestoj godini Areta je zatrudnela i do sedamnaeste je već imala dvoje dece. Godine 1961. udala se za Teda Vajta uprkos protivljenju svoje porodice. Njihova veza bila je opterećena problemima i obeležena nasiljem na početku. Areta je kasnije počela da radi za izdavačku kuću „Atlantik", gde je srela producenta Džerija Vekslera, zahvaljujući čijoj podršci je izgradila svoje vrhunske pevačke kvalitete.

Priredila: Valentina Delić