Dan ekološkog duga ‒ potrošili smo ovogodišnje prirodne resurse

Dan ekološkog duga se ʼpomerioʼ sa kraja septembra (mereno 1997. godine) i nastupio 2. avgusta ove godine ‒ najranije otkako je svet prvi put ušao u ekološki dug početkom 1970-ih. To znači da čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu, navodi se u saopštenju.

U njemu se takođe naglašava da na globalnom nivou troškovi prekomerne ekološke potrošnje postaju sve vidljiviji širom sveta, u obliku nestajanja šuma, suša, oskudice vode, erozije tla, gubitka biološke raznovrsnosti i nakupljanja ugljen-dioksida u atmosferi.

Prema Izveštaju o stanju planete koji je Svetska organizacija za zaštitu prirode objavila u oktobru prošle godine, sve zemlje u regionu žive iznad svojih prirodnih kapaciteta.
To dokazuju i podaci „Mreže za globalni ekološki otisak" koji se mere u globalnim hektarima, (ghe), što je jedinica za merenje ljudskih zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da im udovolji (biokapacitet).

Prema najnovijim podacima, Srbija troši resurse 1,82 planete. Njen ekološki otisak čine ugljen-dioksid (1,76 gha), obradive površine (0,75 gha), šumski proizvodi (0,48 gha), ribarstvo (0,03 gha), naseljena područja (0,06 gha) i pašnjaci (0,02 gha). Biokapacitet po stanovniku iznosi 1,58 gha, a ekološki otisak je 3,1 gha.

WWF u saopštenju navodi da bi na globalnom nivou pomeranjem Dana ekološkog duga za 4,5 dana ʼunazadʼ, do 2050. godine Zemlja mogla da se vrati u okvire biokapaciteta jedne planete.

Već je poznato da je ljudska potrošnja prvi put počela da premašuje kapacitete planete početkom ʼ70-ih godina prošlog veka i od tada „dan prekoračenja" svake godine nastupa sve ranije, zbog rasta populacije i sve većih apetita čovečanstva.

Matis Vakernagel, predsednik Mreže za globalni ekološki otisak, upozorio je još 2015. godine da je stanje dugoročno neodrživo i da je nije dobro što se ništa ne čini da se ono promeni.
Njegova organizacija procenjuje da trenutno trošimo ono što bi bio ekvivalent jedne i po Zemlje. Ako nastave istim tempom, ljudi će do 2030. trošiti resurse za dve planete.