Nacionalnost umetnosti

Zato što je sva velika umetnost istovremeno i delikatna umetnost, grubost ima malo šta zajedničko sa izdržljivošću, a neotesanost sa snagom. Umetnik mora biti savršeno slovesan. Iako ta slovesnost predstavlja ograničenje za umetnika, ona je i savršena sloboda ‒ istovremeno je i izvor, i obeležje njegove snage. Tako su i svi najveći majstori stila ‒ Dante, Sofokle, Šekspir ‒ ujedno i najveći propovednici duhovnih i intelektualnih nazora.

Ako volimo umetnost radi nje same, dobićemo sve što nam je potrebno. Takva posvećenost lepoti i stvaranju lepih predmeta jeste ispit kome su podvrgnuti svi veliki i civilizovani narodi. Filozofija nas (možda) može naučiti kako da se staloženo nosimo sa nesrećama naših komšija, nauka pak objašnjava osećaj za moralno kao kakvo lučenje insulina, ali umetnost jeste ono što čini život svakog građanina svetom tajnom, a ne spekulacijom. Umetnost je ono što život cele rase čini besmrtnim.

Lepota je jedina stvar kojoj vreme ne može naškoditi. Filozofije se ruše kao kule od peska, a vere (u uobičajenoj percepciji) padaju jedna za drugom poput jesenjeg uvelog lišća. Samo ono što je lepo radost je u svim dobima, i zalog je za čitavu večnost.

Ratova, vojnih „kampanja" i akcija, kao i njima uslovljenih uspona i padova naroda i kultura ‒ toga će sigurno uvek biti. Ali bi umetnost, stvarajući zajedničku intelektualnu atmosferu među svim zemljama ‒ ukoliko već ne može da natkrili zemaljsku kuglu mirom ‒ mogla da načini ljude braćom kako im više ne bi padalo na pamet da se međusobno ubijaju zarad nekog državnika ili vladara. Bratstvo više ne bi bilo u Kainovim rukama, niti bi oslobođenje potkazivalo slobodu uz blagoslov anarhije. Zato što je mržnja između naroda uvek najsnažnija tamo gde je kultura na najnižem stupnju.

Kada su zamerali Geteu što nije pisao protiv Francuza, izjavio je: „Kako bih ja, kome su samo kultura i varvarstvo od značaja, i mogao da mrzim narod koji se ubraja u najprosvećenije na svetu, i kome sam imao da zahvalim za tako velik deo sopstvenog obrazovanja?"

Moćne velesile i carevine uvek mogu trajati jednako dugo kao i lične ambicije i duh vremena čijeg su deo, ali umetnost je verovatno jedino carstvo koje neprijatelji nekom narodu ne mogu oduzeti u pohodima, već isključivo samovoljnim pokoravanjem. Suverenost Grčke i Rima još nije nestala, iako su grčki bogovi mrtvi, a rimski orlovi zanemoćali.

Umetnost klasike traje. U večnost.