Svet bez žirafa?

Oko 50% beba žirafa ugine u prvoj godini života. Ženke ih rađaju stojeći, a mladunci staju na noge posle jednog časa. Tek rođene male žirafe su više od odraslog čoveka i rađaju se sa rogovima. Veoma su laka meta hijena, afričkih divljih pasa i leoparda.

Žirafa u istraživanjima NASE

Prvu žirafu doneo je u Evropu Julije Cezar 46. godine p. n. e., a latinsko ime camelopardalis nastalo je kao spoj naziva za kamilu i leoparda. Ono što su za zebre pruge, za čoveka otisak prsta, za žirafu je raspored šara, jedinstven i neponovljiv.

Mužjak tog afričkog sisara iz reda papkara može dostići visinu do pet i po metara. Žirafa ima sedam vratnih pršljenova, kao i čovek i drugi sisari. Svaka kost je izdužena, kao i nožne kosti. U životinjskom svetu važi za pouzdanog stražara. Posmatra svet svojim lepim smeđim očima pod teškim trepavicama i uočava svaki pokret u visokoj travi. Kada žirafe pođu na pojilo, za njima bezbrižno kreću i ostale životinje.

Vodom se snabdevaju uglavnom putem drveća, ali kada stignu do vode, zbog dugog vrata jedva dodiruju njuškom tlo, tako da su primorane da stoje u veoma nepovoljnom položaju i lako mogu postati lovina. Zato, dok jedna žirafa pije vodu, ostale čuvaju stražu i čekaju svoj red. Ukoliko zapreti opasnost od lavova, stotinak žirafa trči u galopu, brzinom do 60 km/sat, izbacujući zadnje noge ispred prednjih kao što to čine kojoti i zečevi.

Veoma su tihe i smatra se da međusobno komuniciraju infrazvukom.

Ta visoka i vitka životinja ima najveće srce među kopnenim sisarima, težine oko 11 kilograma. Vrat je dug oko dva metra, a priroda se pobrinula da se žirafi ne zavrti u glavi kada je spušta i naglo podiže. Prefinjeni sistem zalistaka podešava arterijski i venski krvotok, a krvni sudovi koji snabdevaju mozak imaju elastične zidove. NASA je istraživala krvne sudove u nogama žirafa kako bi ta saznanja primenila u izradi kosmičkih odela astronauta. 

Trofej, amajlija, predrasude

Ruku pod ruku sa predatorima, u najveće neprijatelje žirafa ubraja se i čovek. Zajedno sa čuperkom, žirafin rep dostiže visinu i do dva i po metra, pa je pogodan kao mlatilica za muve. U mnogim afričkim kulturama od žirafinog repa izrađuju se „srećne narukvice". Žirafa je lak plen za ubijanje, a fina, tanka koža i repovi pogodni za krijumčarenje.

Nažalost, nije samo čovekova večita, neutoljiva glad za trofejima uzrok ubijanja te divne, visoke životinje. Tome su doprinele i glasine širom Tanzanije da meso žirafe leči sidu.

Ipak, ima i nade, i dobrih vesti. Nigerija je stavila pod zaštitu zapadnoafričku žirafu koja ima status ugrožene vrste. Ubrzo su se pokazali rezultati. Broj životinja se povećao sa 50 na 400. Sledeće godine presudne su za opstanak žirafa. 

Priredila: Mirjana Bjelogrlić