Istraživanje pećina na Zemlji otkriva tajne Marsa

Naučnici su pronašli organizme na mnogim „neprijateljskim mestima" ‒ neka od njih se nalaze u najtoplijim, najhladnijim, najtamnijim, najdubljim i najudaljenijim predelima Zemlje. Takvi prostori su i pećine koje pružaju informacije o „unutrašnjem radu" naše planete.
Pećine istražuje i naučnica Penelopa Boston, speleolog. Njena specijalnost su oblici života koji postoje u okruženjima sa ekstremnim uslovima. Sprovodi istraživanja pod zemljom, a počela je tako što je gledala u suprotnom smeru - u svemir.

Oduvek ju je zanimalo da li život postoji na drugim planetama, a posebno je želela da ode na Mars. Bila je predsednica Asocijacije istraživača Marsa, grupe naučnika i drugih koji strastveno istražuju granice Crvene planete. To uključuje i razmišljanje o tome gde na planeti tražiti mikroskopske oblike života. Naučnici kao što je Penelopa Boston proučavaju ekstremofile ‒ organizme koji žive na „neprijateljskim" mestima u zemlji ‒ kako bi dobili ideju o tome na šta bi Marsovci mogli da podsećaju, ako postoje.

Život u ekstremnim uslovima je moguć

Bostonova je provela decenije u potrazi za mikroskopskim organizmima na područjima sa ekstremnim životnim uslovima. Zbog toga je odlučila da se spusti 300 metara ispod zemlje, u spektakularnu pećinu u Meksiku, gde se nalaze najveći kristali na Zemlji. Izgledaju kao prozirno belo drveće koje je palo u vanzemaljsku šumu. Ta pećina kristala mogla bi da bude jedna od najlepših tačaka na Zemlji. Međutim, nije najprikladnija. Temperature u njoj rastu do 58°C, vlažnost iznosi oko 90%. Ljudi koji uđu u pećinu rizikuju da dobiju toplotni udar.  Moraju da nose zaštitna odela samo da bi izbegli gušenje. Penelopa Boston se pitala da li išta može da živi unutar tih kristala. Svi kristali imaju nedostatke u vidu malih džepova koji mogu da sadrže tečnost. Takvi kristalni defekti postaju „male kapsule vremena", kaže Bostonova. U toj tečnosti je pronašla fosile i mikrobe. U laboratoriji Instituta za rudarstvo i tehnologiju u Novom Meksiku vodila je program studija o pećinama i pokazala da su mikrobi živi. „Kolonije tih mikroorganizma su verovatno stare između 10.000 i 50.000 godina i iako nisu vanzemaljci, definitivno su čudni", izjavila je naučnica. Neobični su jer ostaju živi bez sunčeve svetlosti, hrane se pomoću minerala ili tečnosti u kristalima, a ne smeta im vrućina ili vlažnost pećine.

Astrobiološka istraživanja života na Marsu

Tim naučnika i dalje proučava uzorke iz pećine. Nisu još objavili rezultate jer žele da budu sigurni da su tačni. Ipak, Penelopa Boston je prošle godine bila usmerena na Astrobiološki institut NASA u Kaliforniji. Astrobiologija je nauka koja istražuje kako život počinje i uspeva u univerzumu. Astrobiolozi pomažu misijama da traže život na drugim planetama, kao što je Mars. Istraživanje Penelope Boston će sada pomoći u vođenju tih misija. Ona ne očekuje da će pronaći iste organizme na drugim planetama. Njeno istraživanje, međutim, pokazuje da život „pronađe način" na neočekivanim mestima. Ako može da uspeva u pećini kristala, onda možda može i na Marsu ili drugim planetama.

Priredila: Marija Tošić