Dan Dunava

Tacit kaže da Dunav izvire na laganim, blagim padinama planine Abnobe, prolazi kroz mnoge narode, i najzad se, u šest rukavca, probija u Crno more, a sedmi rukavac se gubi u močvarama.

Abnoba je današnji Švarcvald. Na pitanje gde je izvor Dunava, stari geografi su davali različite odgovore. Uostalom, ni danas nije sasvim jasno gde je tačno izvor Dunava, jer voda iz „izvora Dunava" u Donauešingenu ne teče dalje samostalno, već se uliva (podzemnim kanalom) u reku Brigah.

Mogli bismo to da predstavimo i ovako: Dunav počinje od Donauešingena gde se spajaju dve manje reke Breg i Brigah pa odatle Dunav nosi naziv Donau. Međutim na mermernoj ploči u Firstenberškom parku kod Donauešingena, koja je mnogo starija od monografskog zapisa mesta, na samom vrelu reke Brigah, piše: CAPUT DANUBII, tj. Glava Dunava.

Po Herodotu, gornji deo ove reke, od Timoka do izvora zvao se Danouvios, dok je donji deo Istros. Prva onomastika je kovanica od reči istia ili estia što znači na ognjištu gostoljubivo primiti ili hraniti nekoga. Danubius znači Zevsova, reka života, „božanska reka", odnosno „kraljica svih reka".

Istovetan je i značaj imena Istros, reka hraniteljica. Iz ovoga se može zaključiti da je Dunav personifikacija boga Diosa ili Zevsa u gornjem toku, posebno Srednjeg Podunavlja, dok je Istros personifikacija boginje Hestije, najstarije Hronove i Rejine kćeri.

Hestija je jedno od dvanaest olimpskih božanstava i personifikacija vatre na ognjištu, što asocira na ognjišta Lepenskog Vira. Zevs joj je dodelio počasno mesto u središtu svake kuće, kao i u svim hramovima, gde su joj prinošene žrtve. Zevsa-Diosa (Dunav) hrane i snabdevaju nektarom i ambrozijom mnogobrojne rečne lepotice-nimfe tj. pritoke sa leve i desne strane, a to su pritoke Srednjeg Podunavlja.

Svetski fond za zaštitu prirode je Dan Dunava obeležio u Prahovu sa posebnim osvrtom na jesetru kojoj je Dunav jedno od poslednjih staništa u svetu.

U Fondu kažu da jestre spadaju u najugroženije vrste riba na svetu, sa svega nekoliko preostalih prirodnih staništa koja im pružaju odgovarajuće uslove za opstanak.

U Evropskoj uniji, jedini region gde se i dalje nalazi održiva prirodna populacija jesetri nalazi se nizvodno od hidroelektrane “Đerdap2” i u severo-zapadnom delu Crnog mora.

Razlozi za smanjenje populacija jesetri su složeni, ali su najvažniji - izgradnja brana i presecanje migratornog puta, ilegalni ribolov, trgovina mesom i kavijarom kao i nedostatak informacija i svesti o ugroženosti ove grupe riba.

"Dunav je jedno od poslednjih utočišta ovih riba u čitavom svetu i jesetre su prioritet rada Svetskog fonda za zaštitu prirode", izjavila je Vesna Maksimović, koordinatorka WWF projekta.

Sedam organizacija iz šest zemalja udružilo se u projektu ŽIVOT DUNAVSKE JESETRE kako bi bolje zaštitile ovu grupu riba.

U okviru projekta će biti uspostavljena saradnja sa ribarima i lokalnim zajednicama, institucijama odgovornim za sprovođenje zakona, te učesnicima u lancu trgovine kavijarom i mesom jesetri.

Svetski fond za zaštitu prirode u okviru proslave Dana Dunava, predstaviće učenicima i svim zainteresovanima u osnovnoj školi "Pavelić Veljko" i Prahovu projekat ŽIVOT DUNAVSKE JESETRE i prikazati filmove SPASAVANjE GOSPODARA DUNAVA i TAJANSTVENI DžINOVI DUNAVA.

Najmlađi posetioci imaju priliku da zajedno igraju igricu “SPASI JESETRU i da na zanimljiv način uče o ovim izuzetnim ribama, značaju reka i mogućnostima da ih sačuvamo.

Pravi način da se najmlađima približi dan najveće reke koja protiče kroz našu zemlju i druge najveće reke na našem kontinentu...