Beli miševi i mišice

U istraživanjima koja koriste miševe oba pola, naučnici na Britanskom institutu Wellcome Trust Sanger Institute otkrili su da razlike u polu utiču na rezultate u više od polovine eksperimenata koje obavljaju.

Pošto se laboratorijska proučavanja u ranoj fazi bave humanim obonjenjima, naučnici kažu da razlike u polu mogu da budu važan faktor u oblikovanju budućih proučavanja.

„Pol osobe ima značaja uticaj na tok i težinu mnogih oboljenja, i shodno tome, sporedne efekte kod lečenja, što nije uzimano u obzir", napisala je Nataš Karp, jedan od autora studije, u žurnalu Nature Communications.

Sa istorijski ustaljenom sklonosti ka korišćenju mužjaka u naučnim studijama, uobičajen pristup u biomedicinskim istraživanjima je bio da se pol ne uzima u obzir kao nešto što je važno, ili da se analizira samo jedan pol i prepostavlja da su rezultati primenljivi i na drugi.

„To je bila naučna zabluda za koju smo smtrali da je treba istraživiti", kaže Krap.

Regulativa u SAD zahteva da oba pola budu uključena u humane kliničke eksperimente i to je uvedeno pre 20 godina. Ipak, godine 2006, u takvim eksperimentima je SAD učestvovao 41% žena, dok je 1970. njihovo učestvovanje u eksperimentima bilo zanemarljivo, samo9%, kažu istraživači.

Ipak, pol utiče na mnoga stanja, uključujući i bolesti srca, autoimuna oboljenja i astmu.

Međunarodne istraživanja u 2011. I 2012. otkrila su da u eksperimentima gde su korišćeni miševi u 22% istraživanja nije naveden pol životinja. A tamo gde je pol naveden, u 80% slučajeva su korišćeni mužjaci, a samo u 3% miševi oba pola.

U ovoj poslednjoj studiji, tim Nataše Karp je utvrdio razliku između mužjaka i ženki miševa tako što je analizirao oko 230 fizičkih karakteristika na više od 50 000 miševa.

Tim je pronašao da je u kontrolnoj grupi, pol imao uticaj na 56,6% kvantitativnih karakteristika, kao što je koštana masa, metabolizam i sastav krvi, a 9,9% na kvalitativnim karakteristikama.

Kod miševa mutanata gde je neki gen isključen u eksperimentalne svrhe, pol je modifikovao efekte mutacije u 13,3% kvalitativnih i 17,7% kod kvantitativnih osobina.

„Proučavanje samo mužjaka u eksperimentu daje vam samo pola slike", kaže Džudit Mank sa londonskog Juniverziti koledža, koja je radila u timu Nataše Karp.

Priredio Bojan Glavonić