Novi lek u onkologiji: rezultati kliničke studije

Nedavno je predstavljena međunarodna studija „Šah-mat 025 faza III” koja može da izmeni tok lečenja obolelih od raka bubrega. U tom kliničkom ispitivanju uporedili su novi „čekpoint” inhibitor nivolumab sa lekom everolimus, koji se koristi u standardnom lečenju pacijenata u poodmakloj fazi raka bubrega.

Studija pokazuje da je novi lek nivolumab napredniji od drugih lekova iz grupe imunskih „čekpoint" inhibitora. Pacijenti koji su uzimali nivolumab živeli su oko šest meseci duže od onih koji su primali everolimus.

„Rezultati studije veoma su impresivni i klinički značajni. Verovatno će uticati na promenu terapije kod pacijenata u poodmakloj fazi raka bubrega i onih čija je bolest napredovala u toku standardne terapije. Ne možemo spekulisati kada će nivolumab postati deo redovne kliničke prakse. Nadamo se da će studija doprineti tome da se uskoro nađe u redovnoj primeni", rekla je doktorka Šarma, rukovodilac studije.

U studiji je učestvovao 821 pacijent iz celog sveta. Ispitivanje je trajalo od oktobra 2012. do marta 2014. godine. Među pacijentima koji su lečeni nivolumabom zabeleženo je 45% smrtnih slučajeva, a kod onih koji su primali everolimus ‒ 54%. Ukupan rizik od smrti, iz bilo kojeg razloga, bio je 27% niži kod pacijenata koji su primali nivolumab. Studija je završena prošle godine, kada je postalo jasno da je životni vek obolelih na terapiji nivolumabom duži. Tim pacijentima je ponuđeno da nastave sa tretmanom, dok je onima koji su bili na everolimusu preporučeno da pređu na novi lek.

S druge strane, bilo je primedbi onih koji smatraju da takve studije ne prikazuju dovoljno transparentno moguće kontraindikacije i smrtnost usled nekog drugog razloga (srčanog udara, na primer) u toku eksperimentalne terapije.

U međuvremenu, međunarodna farmaceutska kompanija „AbbVie" i Centar „Andersonˮ sklopili su trogodišnji ugovor za nova istraživanja u okviru kojih će se obavljati preklinička, klinička ispitivanja i studije evaluacija eksperimentalnih ideja na novom polju imunoonkologije.

Imunološki odgovor pacijenta može se pojačati posebnom metodom koja se primenjuje kod melanoma: uzimanjem T-ćelija iz tela obolelog. Specifične ćelije se zatim umnožavaju u laboratorijskim uslovima i vraćaju u organizam pacijenta. Postoji i in vitro tehnika genetičkog inženjeringa T-ćelija, kojom se receptor kreira tako da prepozna specifičan antigen, što dodatno povećava mogućnost za bolju terapiju.

„Godinama smo sanjali o dobu personalizovane i molekularne medicine, u kome možemo da izaberemo terapiju baziranu na genomskom profilu svakog pacijenta i svakog tumora ‒ i to se konačno ostvarilo", rekla je Džuli M. Vos.

Postojeći lekovi u imunoterapiji već su u mogućnosti da spreče pojavu tumora, ili da značajno produže život pacijentima koji boluju od melanoma, raka pluća, a ispituje se kako deluju i kod drugih oblika raka.

Istraživači i donosioci odluka uspeli su u svega nekoliko godina da imunoterapiju presele sa „klupe za rezervne igračeˮ na „terenˮ, u igru. „Ponosni smo i svesni da je za napredak bilo potrebno mnogo vremena, godine posvećenosti raznim istraživanjima u cilju što boljeg razumevanja mehanizama koji regulišu imunološki sistem. Ali uspeli smo, razvijene su terapije koje ciljano koriste imunološki sistem u borbi protiv raka", ističe prof. dr Džed Voklok, šef Odeljenja za melanom i imunoterapiju u Onkološkom centru „Sloun Keteringˮ u Njujorku.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.