Globalno zagrevanje i razvoj vegetacije na Antarktiku

Na tom poluostrvu na krajnjem jugu planete ima malo biljnih vrsta, ali je istraživanje mahovine na obalama Antarktičkog okeana pokazalo jasno povećanje biološke aktivnosti u prethodnih 50 godina, istakli su naučnici.

Zahvaljujući hladnoći, mahovina se na tom području može godinama očuvati, pa su istraživači za potrebe analize uzeli pet uzoraka ‒ sa tri lokacije ukupno udaljene oko 640 kilometara. Materijal je prikupljen na ostrvima Elefant, Ardli i Grin, gde su slojevi mahovine najdeblji i najstariji.

To je naučnicima omogućilo da „se vrateˮ 150 godina unazad i rekonstruišu razvoj klime. „Temperatura raste već pola veka na Antarktiku, što značajno utiče na rast mahovine u regionu", objasnio je Met Ejmsberi, istraživač britanskog univerziteta „Ekseterˮ.
Antarktik je jedan od regiona na kojima je zagrevanje najbrže ‒ od 50-ih godina temperatura svake decenije poraste za 0,5 stepeni Celzijusa. Ima i drugih pokazatelja klimatskih promena na Antarktiku, poput povećanja količine padavina i jačih vetrova. „Činjenica da je rast temperature uticao na razvoj mahovine u prošlosti, najavljuje nam da će uz sadašnje globalno zagrevanje promene ekosistema biti brze, što će dovesti do potresa u biologiji i pejzažu tog karakterističnog regiona", rekao je direktor istraživanja Dan Čarman i dodao da bi Antarktik mogao postajati „sve zelenijiˮ, što je već zabeleženo na Arktiku.

Ejmsberi je tu pojavu objasnio na sledeći način: „Ako se zagrevanje nastavi, doći će do povećanog povlačenja lednika i Antarktičko poluostrvo će imati razvijeniju vegetaciju u budućnosti". Mahovinu su već proučavali 2013. godine, ali samo na jednom mestu, na jugu Antarktika. Još tada su utvrdili da se usled rasta temperature biljni svet brže razvija. 

„Sada znamo da površine mahovine reaguju na skore klimatske promene na celom poluostrvu", naveo je Ejmsberi. Biljke su prisutne na oko 0,3% teritorije Antarktika, a novo istraživanje predstavlja način da se izmere efekti i rasprostranjenost zagrevanja na celom kontinentu, istakao je on.

Naučnici planiraju da analiziraju uzorke mahovine starosti i do više hiljada godina. Tako će moći da utvrde kako je promena klime uticala na ekosisteme tokom vremena, posebno pre nego što je delovanje ljudi (počev od industrijskog perioda u 19. veku) počelo da izaziva zagrevanje.