Prirodni faktori i zdravlje

To znači da su pojedini rejoni povoljni, dok su drugi nepovoljni ili manje pogodni za život i zdravlje. Kod nekih regija je negativne uticaje moguće ublažiti zahvaljujući napretku nauke.

U geohemijskom pogledu, u Srbiji se jasno izdvajaju dve provincije: olovonosna tercijarna geohemijska provincija (područje Dinarida i Srpsko-makedonske mase) i bakronosna kredno-tercijarna koja obuhvata Karpato-balkanski masiv. U olovonosnoj provinciji zemljište i vegetacija mogu biti sa povećanim sadržajem olova i drugih teških metala.

Zemljište nad karbonatnim sedimentima bogato je kalcijum-karbonatom, što daje vrlo plodno tlo, a rahitis kod životinja je vrlo redak. Takvi rejoni su kod nas u zapadnoj Srbiji, na području Tare, Zlatibora, Zlatara, kao i planine u istočnoj Srbiji.

Područje Srbije ima raznovrstan geološki sastav, obilje termalnih i mineralnih voda. Minerali ulaze u sastav svih tkiva kao gradivne materije mnogih fermenata i enzima, imaju značajnu ulogu u metabolizmu materija.

Čovek ne može da proizvede nijedan mineral već ih unosi preko vode i hrane. Ti mikroelementi mogu da budu zastupljeni u optimalnim ili toksičnim dozama ili da budu deficitarni.

Tereni (ne)pogodni za život

Kalcijum i fluor su odgovorni za kosti i zdrave zube. Kalijum i natrijum su važni za održavanje osmotske ravnoteže između ćelija i telesnih tečnosti. Hlor je neophodan u procesu varenja hrane. Magnezijum je vitalno važan za funkcionisanje kardiovaskularnog i nervnog sistema. Gvožđe, kobalt i bakar su važni u stvaranju hemoglobina i eritrocita. Jod je neophodan za štitnu žlezdu, cink za pankreas i metabolizam ugljenih hidrata, belančevina i masti. Selen je sa vitaminima A, C i E snažan antioksidans.

„Svi ovi minerali imaju i druge značajne funkcije u organizmu. Oni nisu prisutni samo kao samostalni elementi u slobodnom, jonskom stanju, već su češće u organizmu u obliku jedinjenja, kiselina (kakve su hlorovodonična, azotna, ugljena, sumporna, silicijumova, fosforna, sirćetna i druga) zatim u sastavu baza (poput natrijum-hidroksida, kalijum-hidroksida, amonijum-hidroksida, magnezijum-hidroksida i sl.) ili pak enzima, soli, pufera i drugih složenih organskih jedinjenja", objašnjava prof. dr Tomislav Jovanović, fiziolog i balneolog.

U tropskim predelima, gde je zemljište bogato gvožđem i aluminijumom, moguć je toksičan učinak na organizam. Kao posledica koncentracije aluminijuma u hrani, javlja se izražen kolorit kod papagaja, kolibrija i drugih tropskih ptica. U kiselim vlažnim tropima životinje su zbog nedostatka kalcijuma niže u odnosu na one u ekvatorijalnom delu Afrike i savanama bogatim kalcijumom.

Cezijum i stroncijum su glavni „protivniciˮ kalcijuma i kalijuma i remete kosti, ćelije i genetski potencijal. Posle Černobilja kod nas se beleže oblasti sa povećanim sadržajem tih radioaktivnih elemenata u biološkom materijalu.

U regionima čije stene imaju povećani sadržaj molibdena (što je slučaj sa zapadnim delom SAD, ali i nekim drugim regionima u svetu) beleže se molibdenske toksikoze, dok se u granitnim masama širom planete javljaju podzemne vode sa visokim i vrlo visokim sadržajem fluora, što u jednom broju slučajeva dovodi do koštane fluoroze. Višak fluora u vodi imaju Kina, Indija, Šri Lanka, Gana, Tanzanija. Na severu Gane se, na primer, beleži učestala dentalna fluoroza.

Deficit i suficit minerala

U 56 pojava mineralnih voda u Srbiji sadržaj fluora veći je od dva mg/l i penje se i do 25 mg/l. Maksimalno dozvoljena količina je jedan mg/l. Kod nas su zbog visokog sadržaja tog elementa u vodi za piće u okolini Prokuplja zabeleženi slučajevi skeletne fluoroze.

„Pored 300 izvorišta termomineralnih voda, Srbija obiluje klimatskim potencijalom, a najpoznatiji su Zlatibor, Javor i Ivanjica, zatim Golija, koja je potpuno neiskorišćena. Tu je i Kopaonik sa 78 termomineralnih izvorišta. Istu cifru ‒ 78 banjskih i klimatskih mesta ima cela Francuska. Zatim, Sokobanja, koja je i banjsko i klimatsko mesto i planina Ozren izuzetno pogodna za oporavak i boravak ljudi radi očuvanja zdravlja", kaže prof. dr Tomislav Jovanović.

Najpogodnijim klimatskim mestima kod nas smatraju se ona gde dolazi do „sudara" kontinentalnih i mediteranskih vazdušnih struja, jer to daje poseban odnos između pozitivnih i negativnih jona u vazduhu i blagotvorno deluje na organizam.

Formacije kristalastih škriljaca su vrlo rasprostranjene na kontinentalnim štitovima i platformama, ima ih i u Srbiji i obično su siromašne selenom.

Poznato je da selen ima antioksidantnu ulogu u organizmu, a pojedine studije dokazale su i njegovo antikancerogeno dejstvo. Neke zemlje, poput Finske, dodaju selen u zemljište ili u hranu.

Deficit joda u hrani i vodi rizik je za 1,6 milijardi ljudi u svetu koji taj nedostatak trpe. Moguće posledice su mentalna retardiranost, oštećenje mozga, a beleže se i pojave endemske gušavosti usled nedostatka tog hemijskog elementa.

Endemska arsenoza, nastala usled viška neorganskih oblika arsena koji putem vode i hrane dospevaju u organizam, obuhvata područje južnog Tajvana, Čilea, Argentine, Meksika, Kine, Bangladeša. Povećan sadržaj arsena prisutan je i u nekim izvorištima Vojvodine.