Medicinska geologija

Kada govorimo o uticaju životne sredine na zdravlje, obično pomislimo na zagađenja koja dolaze iz industrijske i urbane sredine, jer su upravo ona obeležila naše vreme. Ali i sami prirodni faktori različito utiču na zdravlje. Nije svejedno da li živimo u ravnici ili na planini. Kakav je hemijski sastav zemljišta i voda koje kroz njega prolaze?

Kolika je prirodna radioaktivnost tla na kome se živi? Kakav je biljni pokrivač i životinjski svet u neposrednom okruženju? Drugim rečima, postoje tereni koji pogoduju zdravom životu, oni koji su manje pogodni i oni koji sadrže neke štetne komponente. Najčešće se susrećemo sa kombinacijama pozitivnih i negativnih uticaja iz prirode, u kojoj ništa nije crno ili belo.

Zna se da su faktori spoljašnje sredine, zajedno sa sposobnošću organizma da se na njih prilagođava, odigrali ključnu ulogu u evolutivnom razvoju. Faktori sredine uticali su i na nastanak pojedinih kultura i civilizacija jer su se one razvile na mestima gde su vladali povoljni klimatski uslovi, kao i u dolinama reka gde je bilo dovoljno vode.

Čovečanstvo je već hiljadama godina upoznato sa prirodnim faktorima koji utiču na zdravlje. Meteorološki faktori sredine mogu da dovedu do sunčanog i toplotnog udara, planinske bolesti i snežnog slepila, mogu da doprinesu razvoju patogenih klica i sl. Geohemijski uslovi odgovorni su za pojavu endemske gušavosti i nefropatije, arsenoze, fluoroze i drugih bolesti, a biološki ‒ poput supstanci i mirisa biljnog i životinjskog porekla ‒ mogu da pospeše alergije i bronhijalnu astmu.

Pored unutrašnjeg stanja organizma, ti prirodni faktori, udruženi sa životnim stilovima, navikama i zagađenjima antropogenog porekla, utiču na zdravlje, kvalitet i dužinu života.

Uticaj regije

Još je geolog Jovan Žujović iznosio sledeća zapažanja: „Da vam navedem jedan interesantan primer zavisnosti, i to sa terena sastavljenog od najstarijih kristalastih škriljaca od gnajsa. Ta stena raspadanjem svojim daje malo nerodne zemlje, u kojoj je neobično malo fosfata i kreča, vrlo potrebnih za razvoj organizma. Tu je ne samo ratarstvo malo razvijeno već su kržljave i životinje. Primetilo se da su puževi retki i da im je ljuštura vrlo tanka, da kokoške nose jaja sa vrlo tankom ljuskom, da je kostur u stoke vrlo slab i najzad, da su čak i regruti vrlo mali."

Sa napretkom nauke i tehnologije, a pre svega savremene farmakologije, veza sa prirodom je potisnuta u drugi plan. Zapadna medicina u drugoj polovini 20. veka nije pridavala veliki značaj prirodnim faktorima u lečenju i ulozi koju oni mogu da odigraju u rehabilitaciji i prevenciji. Danas se taj trend promenio, tako da je samo u SAD došlo do ekspanzije medicinskih ustanova koje se bave balneoklimatologijom i sve više se otvaraju spa centri.

„Balneoklimatologija je usmerena na pronalaženje i korišćenje prirodnih faktora koji doprinose očuvanju zdravlja, kvalitetu i dužini života. Najviše se koriste lekovite vode, blato, gas i klimatski faktor. Preciznije, balneoklimatologija je medicinska disciplina koja se bavi izučavanjem delovanja prirodnih fizičkih i hemijskih činilaca spoljne sredine na ljudski organizam, kao i njihovom primenom u medicinske svrhe", kaže prof. dr Tomislav Jovanović, naš poznati fiziolog i balneolog.

Bez obzira na to da li koristimo ili ne koristimo blagodeti prirodnih faktora, mi smo njima uvek determinisani. Pored organske, i neorganska priroda ima veliki uticaj na uslove života, a time i na zdravlje stanovništva. Naš život je vezan za zemlju, bez obzira na to da li živimo u seoskoj ili gradskoj sredini. Sastav stena, minerala i zemljišta, podzemne i površinske vode utiču na celokupan živi svet.

Te veze u prirodi bio je svestan još Aristotel koji je tvrdio da su vode takvog kvaliteta kakvog su stene kroz koje one teku. Stene mogu biti sa umanjenim ili povećanim sadržajem elemenata značajnih za zdravlje. Isto važi i za zemljište i vodu jer petrološki, mineraloški i hemijski sastav tla omogućuje stvaranje hranljivih materija koje preko biljaka kroz lanac ishrane dospevaju do životinja i ljudi.

Korelaciju između neorganske prirode, geološkog sastava terena i uticaja na zdravlje ljudi izučava mlada naučna disciplina ‒ medicinska geologija.

Minerali iz prirode

Jedan od najznačajnijih prirodnih resursa, koji je ujedno i ključni faktor ljudskog zdravlja i očuvanja ekosistema, jeste voda. Potrošnja vode je u poslednjih sto godina porasla deset puta, što je dvostruko više od rasta ljudske populacije. Sve je teže obezbediti kvalitetnu vodu za piće.

Podzemne vode su najznačajniji resurs za snabdevanje stanovništva, poljoprivrede i industrije kvalitetnom vodom. Površinske vode, uključujući i akumulacije za snabdevanje pijaćom vodom, ranjivije su i podložnije zagađenjima. Poseban značaj za snabdevanje pijaćom vodom imaju malomineralizovane ili oligomineralne ili izvorske podzemne vode.

Mineralne vode predstavljaju posebnu grupu podzemnih voda koje se razlikuju od izvorske vode prema sadržaju minerala i oligoelemenata. Drugim rečima ‒ podela na izvorske i mineralne vode zavisi od ukupne mineralizacije vode.

„Naše mineralne vode mogu u značajnoj meri da doprinesu očuvanju zdravlja", kaže prof. dr Tomislav Jovanović. Magnezijum je, na primer, mineral neophodan za oko 350 funkcija u svakoj ćeliji našeg organizma. Ima ga sve manje u hrani i vodi. Njegov nedostatak može da se nadoknadi

upotrebom tableta ili mineralnih voda koje ga sadrže. Da li ga treba unositi prirodnim putem ili posredstvom suplementa? U čemu je razlika? „Neko može da se zapita zbog čega da pije mineralnu vodu, kad može da popije tabletu. Razlika je ogromna. Ako unesemo tabletu, imamo klasičan farmakološki efekat: odjednom imamo veliku količinu magnezijuma u organizmu koji se brani od tog skoka brzom eliminacijom. Time organizam stresiramo: prvo nedostatkom, zatim viškom i ponovo nedostatkom. Ukoliko magnezijum unosimo tako što popijemo jedan ili dva litra vode koja sadrži taj mineral, mi to činimo postepeno, taman koliko je potrebno i ujedno pospešujemo funkciju urinarnog trakta", objašnjava prof. Jovanović.

Na teritoriji Srbije razlikuje se nekoliko geotektonskih celina, odnosno hidrogeoloških oblasti.