Život beduina

Za duga putovanja kroz pustinju, kamile u grbi nose vlastite zalihe hrane u vidu masti bogate energijom. Iako su samo malobrojni beduini pravi nomadi, mnogi još napasaju svoje kamile u pustinji. Ali da bi našli dovoljno hrane za svoje životinje ‒ moraju da budu u pokretu.

Najbolji jahači kamila

Salif ben Hamad Alhibi odrastao je kao pravi pustinjski nomad. On sledi tragove kao što su daleki oblaci, koji bi njega i njegove saplemenike mogli odvesti do svežih pašnjaka. Salif želi da njegov sin Hazar nauči beduinske veštine, a najvažnija je ‒ jahanje kamile.

Otac i sin kreću na godišnji festival na kom će se takmičiti s najboljim jahačima kamila u zemlji. Put će ih voditi kroz najsurovije predele na svetu, ali putovanja su deo njihovog života. Beduini hiljadama godina lutaju celom Arabijom ‒ od velikih peščanih dina juga, do stenovite divljine severa.

Oduvek su vešti lovci. Stotinama godina su urezivali poruke za druge putnike i uputstva kako da pronađu najbolje pašnjake ili krda divljih životinja. Tako su drevne beduinske veštine prenete na novu generaciju.

Pod vedrim pustinjskim nebom temperatura pada dovoljno za logorsku vatru. Pripovedanje je drevna beduinska tradicija. To je, ipak, zemlja u kojoj je nastala zbirka priča „Hiljadu i jedna noć".

Isušivanje Arabije

U nekim delovima Arabije stene pričaju još zanimljiviju priču. Crteži koji su nastali pre više hiljada godina prikazuju bogate pašnjake pune životinja. Na njima su lavovi i nojevi koji više ne lutaju arabijskim tlom.

Na kraju poslednjeg ledenog doba, pre deset hiljada godina, Arabija je bila zelena, ali otad postaje sve sušnija. Isušivanje Arabije je uticalo i na nestanak nekih civilizacija.

Tajne ruševina Nabatejskog carstva

U Madain Salihu u Saudijskoj Arabiji i Petri u Jordanu nalaze se izuzetne ruševine Nabatejskog carstva. Njihova civilizacija je bila izgrađena na trgovini dragocenom materijom koja se izvlačila iz jedne pustinjske biljke. Nabatejci su otkrili da drvo, kad se zaseče, daje smolu jakog mirisa. Kad im je carstvo bilo na vrhuncu, ona je bila vrednija od zlata.

Kad se zapali, smola stvara opijajući miris - slatku aromu tamjana. Njen dim je jak antidepresiv. Možda su upravo zato običnom smolom bili opčinjeni svi, od drevnog Egipta do ranog hrišćanstva. Popularnost je zadržala širom Arabije sve do danas.

Ka nepreglednom moru dina

Nabatejsko carstvo je cvetalo zahvaljujući trgovini tamjanom. Međutim, kako je pustinja postajala sve sušnija, trgovački putevi su se pomerali, pa je Carstvo počelo da propada.

Beduinska strategija stalnog pokreta postala je jedini način opstanka. Kamenu pustinju severne Arabije neprestano mrve vrelina i vetrovi.

Tako nastaje pesak koji vetar donosi na jug, stvarajući nepregledno more dina, Arapima poznato kao Rub el Kali, a zapadnjačkim istraživačima jednostavno kao Prazan prostor.

Pošto je veliko kao Francuska, to je ujedno i najveće peščano prostranstvo na svetu. Neke dine mogu biti duge i po 150 kilometara.

Priredila Tanja Čanić-Mlađenović