Intervju sa Dejvidom Lejerom: hibridni radio i nove tehnologije

Ako se osvrnemo na to što se dešava u automobilskoj tehnologiji, primetićemo pojavu autonomnih vozila.
‒ Ne znam kako je u Evropi i Srbiji, ali u Sjedinjenim Državama svi pričaju o autonomnim vozilima. Ona su testirana i vlada počinje da razmišlja o danu kad će dozvoliti da se autonomna vozila voze po auto-putevima. Kad taj dan dođe, nastaće velika potreba da se ostvari komunikacija sa tim vozilima (jer će ona međusobno komunicirati), kao i sa semaforima. Nacionalno udruženje emitera je uvereno da radio-emitovanje može da igra važnu ulogu u tome, ali samo ako su signali digitalni. Ako radio-emiteri imaju veliku, postojanu i razvijenu radio-mrežu, onda neki od tih kapaciteta mogu poslužiti i za upotrebu autonomnih vozila. To je važno.

Očekuje se da će 5G tehnologija biti u upotrebi u Evropi već 2020. godine.
‒ To je već za tri godine. Ne znam baš. Bio sam na kongresu na kome su predstavnici „Forda" rekli da će autonomno vozilo prodavati 2024. godine.

Kakvo je Vaše mišljenje o hibridnom radiju?
‒ Hibridni radio je izuzetno otkriće na polju radio-tehnologije. On je kombinacija bežičnog i internet signala. U Sjedinjenim Državama sad imamo pametne telefonske uređaje ugrađene u FM radio. Kada imate odgovarajuću radio-aplikaciju u pametnom telefonu, onda dobijate audio-signal putem FM signala, ali i mnoge druge informacije putem internet signala, kao što je informacija koja se pesma emituje, ili ukoliko postoji oglašivač, onda ćete dobiti i njegovu sliku ili možda podatak gde se nalazi njegova najbliža radnja.

Možda i IPTV - televiziju putem interneta?
‒ Da, sve je to međusobno povezano i emiteru pruža mogućnost da komunicira sa svojim korisnicima. Uveren sam da su društvene mreže u Srbiji popularne kao što su i u Sjedinjenim Državama. Ljudi koriste Fejsbuk i Tviter i mnogo toga rade koristeći društvene mreže. Emiteri mogu da koriste društvene mreže za platforme hibridnog radija. To je veoma značajna oblast razvoja i važno je da emiteri obrate pažnju na to jer postoje brojne mogućnosti za pružanje audio-usluga slušaocima zahvaljujući internetu. Imamo striming, u SAD imamo Pandoru, Spotifaj, Ajhart rejdio. To su sve servisi koji korisnicima obezbeđuju audio-signal putem interneta. Svi imaju pametne telefone, tako da je korisnicima veoma zgodno da pristupe tim servisima. Ti servisi imaju mnogo lepih mogućnosti. Na primer, kada preko Pandore slušate pesmu, možete pritisnuti dugme i videti tekst pesme ili podatke o pevaču, kao i obaveštenje gde će se održati sledeći koncert. I emiteri mogu obezbeđivati takve informacije preko hibridnog radija.

U Sjedinjenim Državama Vaše Udruženje nacionalnih emitera (NAB) jeste na veoma dobrom glasu kad je u pitanju razvoj i primena novih tehnologija. Svake godine, između ostalog, organizujete veliki kongres i izložbu u Las Vegasu, gde se okupljaju emiteri iz celog sveta.

 ‒ Mi smo trgovinsko udruženje i u Sjedinjenim Državama u ime vlade predstavljamo industriju za besplatan bežični prenos, odnosno za tzv. OTA-tehnologiju. S vladom sarađujemo kako bismo osigurali da se primenjuju zakoni koje je donela, kao i da pravila koja su uspostavili idu u korist emitera, jer je emitovanje značajna privredna grana i mi imamo veoma važnu ulogu u našoj zemlji. Imamo značajnu javnu ulogu i najvažniji smo oblik komunikacije vlade sa stanovništvom u slučaju vanrednih situacija. Emiteri u Sjedinjenim Državama veoma ozbiljno shvataju svoju javnu ulogu. Deo zadatka Nacionalnog udruženja emitera jeste da emiterima pomognu da ispune svoje obaveze od javnog značaja.

Imamo veoma dobru organizaciju u oblasti tehnologije i razvoja u okviru Nacionalnog udruženja emitera. Lično pripadam tehnološkom odeljenju, gde je zaposleno 14 radnika. Polovina njih su elektroinženjeri koji sarađuju s radijskim i televizijskim emiterima i proizvođačima opreme kako bi doprineli razvoju najsavremenijih visokotehnoloških emiterskih poslova.

U SAD postoje i brojna državna emiterska udruženja, tako da sarađujemo i sa njima. Pomažemo im u odnosima s vladom. Oni učestvuju na našim godišnjim sastancima. Moram reći da je za mene kao inženjera ovo veoma zanimljiv posao. Volim da radim sa Nacionalnim udruženjem emitera. To mi je omogućilo da sarađujem sa Institutom inženjera elektrotehnike i elektronike. Kao što sam već pomenuo, u Beograd sam došao kako bih održao predavanje u ime Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike.

Imaćete priliku da upoznate stručnjake iz Srbije...
‒ To je prednost saradnje sa Udruženjem u oblasti emiterske tehnologije (BTS ‒ Broadcast Technology Society). Sa njima sarađujem u Sjedinjenim Državama, kao i ovde u Srbiji i stvarajući kontakte, ostvarujemo kvalitetnu saradnju. Sarađujemo sa emiterima širom sveta.

Jeste li prvi put u Beogradu?
‒ Jesam i veoma mi je drago što sam ovde. Divno je. Radujem se što ću narednih nekoliko dana provesti u Beogradu.