Matične ćelije ‒ prošlost, sadašnjost, budućnost

Genijalni um

Iako je nauka uznapredovala, naučnici još ne znaju čemu tačno služe matične ćelije mozga, ni zašto imamo dva tipična regiona u mozgu gde se one stvaraju tokom čitavog života. 

Naš sagovornik dr Ivan Zaletel, asistent na Institutu za histologiju i embriologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, prevashodno se bavi istraživanjem matičnih ćelija mozga, te potvrđuje da se svakodnevno otkrivaju nove stvari, informacije se uklapaju kao mozaik, ali i dalje nemamo celu sliku: „Kada biste naučnike pitali zašto istražuju matične ćelije mozga i čemu one tačno služe, ja mislim da bi vam retko ko dao konkretan i tačan odgovorˮ.

Ali šta, zapravo, pouzdano znamo?

Dugo se smatralo da se rađamo sa definitivnim brojem neurona, koji se, kako starimo, smanjuje, objašnjava naš sagovornik. Međutim, ta shvatanja su počela da se menjaju pre šezdeset godina, kada se pojavio naučnik Altman sa informacijom o postojanju matičnih ćelija. On ih je prvi pokazao u određenom regionu mozga, tzv. hipokampusu, kod pacova. 

„Kada je izneo taj podatak u prestižnim naučnim časopisima polovinom šezdesetih godina prošlog veka, verovali ili ne, nije dobio dalju finansijsku podršku za svoja istraživanja, tako da je napustio mesto istraživača na čuvenom MIT-u", objašnjava naš sagovornik.
Istraživanja nisu vođena sve do devedesetih godina prošlog veka, kada se ponovo javilo veliko interesovanje za tu oblast, pre svega zahvaljujući razvoju molekularnih tehnika.
„Danas znamo da ćelije mozga nastaju u tačno određenom regionu hipokampusa, ali dolazimo do velikog pitanja - koja je uloga tih ćelija", kaže dr Zaletel. Pretpostavlja se da u hipokampusu imaju veoma bitnu funkciju u procesima učenja i memorije, kao i u toku spavanja.
Doktor ističe da ni danas nije potpuno poznata uloga hipokampusa, koji inače učestvuje u brojnim procesima ‒ od učenja, preko spavanja, do reakcija na stres, te ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo: te ćelije koje se produkuju baš imaju zadatak da učestvuju u nekom od tih procesa.

Dugi niz godina se istražuje da li možemo da utičemo na taj mehanizam. Krajem devedesetih godina prošlog veka prvi put je pokazano da se neurogeneza tj. stvaranje novih neurona u mozgu, može na jedan način modifikovati, ističe naš sagovornik i nastavlja: „Kako? Utvrđeno je da, ukoliko eksperimentalne životinje izlažete određenoj formi učenja ili fizičkog napora, vi možete da stimulišete stvaranje novih neurona. To je iskorišćeno za druge eksperimente, pa je pokazano da učenje pozitivno utiče na neurogenezu."

Izuzetno je zanimljiv podatak da su mnoga istraživanja u sferi psihijatrije eksperimentalno dokazala da i davanje antidepresivnih lekova može stimulisati stvaranje novih neurona.

„Problem je što je većina tih podataka dobijena na eksperimentalnim životinjama", kaže dr Zaletel, „pri čemu je pokazano da to ne može da se prenese apsolutno na ljude, jer je utvrđeno da je stepen stvaranja novih neurona kod određenih životinja čak deset puta veći nego kod nas".

Šta budućnost nosi

Naš organizam ‒ skladan mehanizam u kome izuzetno male promene mogu dovesti do pojave bolesti ili ga izvesti iz stanja ravnoteže ‒ čak i kada se to dogodi, ima načine da se vrati u ravnotežu.

Savremena dostignuća koja su doprinela da naučna fantastika postane stvarnost, potvrđuju da matične ćelije svakako predstavljaju sadašnjost, ali i budućnost medicine. Trenutno, najveća istraživanja u oblasti terapijske primene matičnih ćelija odnose se na lečenje oboljenja kardiovaskularnog sistema, a na prvom mestu srčane slabosti, od koje boluju milioni ljudi širom sveta.

Međutim, naš sagovornik ističe da matične ćelije nisu „čarobni štapićˮ i da ne mogu popraviti i izlečiti svako oboljenje:
„Istraživanja matičnih ćelija zahtevaju velika finansijska sredstva, pa je samim tim i njihova upotreba u terapijske svrhe još dosta skupa i nije dostupna svima", zaključuje doktor Ivan Zaletel.