Intervju sa Dejvidom Lejerom: razvoj digitalnog radija

Analogni radio se razvijao u doba takozvane električne ere i uspeo da održi važno mesto u drugoj polovini dvadesetog veka, uprkos tadašnjem burnom razvoju novog konkurenta ‒ televizije. Digitalni radio stupa na scenu još devedesetih godina i pretenduje da postane uspešna zamena analognom AM i FM radiju.

Pojavom velikog broja mobilnih servisa, radio-emiteri su dobili nove načine za „obogaćivanjeˮ slušalačke publike, kao i nove oblike razvijanja konkurencije. Razvoj i primena digitalnog radija postaju sve važniji i interesantniji, kako za stručnjake tako i za širu javnost. 

Tim povodom u Beogradu je u drugoj polovini marta ove godine, na poziv Instituta inženjera elektrotehnike i elektronike Srbije i Crne Gore (IEEE), gostovao Dejvid Lejer, jedan od najboljih svetskih inženjera za razvoj digitalnog radija, koji je u Radio-televiziji Srbije održao predavanje o razvoju digitalnog radija.

Boraveći u Beogradu, ugledni inženjer i predavač je posetio i telekomunikacioni i turistički deo kompleksa tornja na Avali, i uverio se u kvalitet najmodernije opreme za mrežu predajnika zemaljske televizije. Zajedno sa profesorkom Irini Reljin - pomoćnicom ministra trgovine, turizma i telekomunikacija i Slađanom Stankovićem - rukovodiocem Sektora tehnike Javnog preduzeća Emisiona tehnika i veze, gospodin Lejer je razgovarao i o strategiji digitalizacije radija u našoj državi, o predajničnoj opremi i ostalim preduslovima neophodnim za uvođenje mreže digitalnog radija. Gospodin Dejvid Lejer nam je, kao jedan od direktora Nacionalnog američkog udruženja emitera „NAB", preneo i korisna iskustva o razvoju digitalnog radija u Sjedinjenim Američkim Državama.

Recite nam nešto o radio-tehnologiji, radio-standardima i digitalnom emitovanju zvuka.

Zašto je važno uvesti takav digitalni standard za radio?

‒ Digitalnim radiom se se bavim više od dvadeset godina. U Nacionalnom udruženju emitera radim od 1995. godine, od vremena kad se u Sjedinjenim Državama razmišljalo o različitim tehnologijama digitalnog radija. Imao sam iskustva u digitalnim komunikacijama, tako da su me angažovali kao stručnjaka za digitalnu tehnologiju.
U SAD nam je trebalo oko deset godina da standardizujemo sistem koji koristimo, a koji se zove HD radio. To je sistem koji funkcioniše u okviru postojećih FM i AM radio-talasa. Danas u Sjedinjenim Državama imamo nekoliko hiljada radio-stanica koje koriste tu tehnologiju. HD radio-tehnologija se uglavnom koristi u SAD, a sada i u Kanadi i Meksiku. A u mnogim zemljama se ne koristi. Mislim da su na Filipinima prihvatili HD radio.

Još jedna veoma popularna radio-tehnologija je DAB - digitalno audio-emitovanje. To je, zapravo, prva radio-tehnologija koja je nastala u Evropi devedesetih godina prošlog veka. Sistem je poboljšan samo nekoliko godina po uvođenju i sada je najpopularnija verzija digitalnog radija u Evropi. Ta poboljšana varijanta se zove DAB plus (DAB+). Pre nekoliko nedelja sam bio na kongresu u Ženevi, na Konferenciji o digitalnom radiju, kojoj su uglavnom prisustvovali Evropljani. Zapravo, mislim da sam bio jedini učesnik iz Severne Amerike. Ali veoma je uzbudljivo biti svedok koliko se DAB plus širi u Evropi. Jedan od razloga zbog kojih sam došao u Srbiju jeste da održim predavanja o digitalnom radiju na kojima ću govoriti o tome koliko trenutno u Evropi ima servisa digitalnog radija koji koriste DAB plus.
Pitali ste me: „Zašto digitalni radio?"

Da li je važan?
‒ Veoma je važan. Jedan moj kolega iz Nacionalnog udruženja emitera voli da istakne da je radio, zapravo, poslednja analogna tehnologija. Ako uzmete u obzir telefon, televiziju, foto-aparat... Više niko nema foto-aparat sa filmom jer se danas koriste digitalni foto-aparati. Posebno FM... Analogni FM je veoma dobar servis.

U Sjedinjenim Državama je zastupljen analogni radio.
‒ Imamo i FM i AM analogni radio. Oni su i dalje glavni principi radio-servisa u Sjedinjenim Državama. Digitalni radio se sporije razvija nego što se mislilo. Međutim, veoma je važno imati digitalni radio. Za emitere je to važno jer je efikasan. Tema o kojoj su Evropljani pričali na Kongresu o digitalnom radiju u Ženevi tiče se isplativosti emitovanja kad se koristi DAB u poređenju sa FM-om. U svojoj prezentaciji koristim grafikon na kom se upoređuju troškovi tokom vremena. DAB je veoma isplativ za emitere. Za slušaoce je pogodan jer pruža mnogo više usluga. Obuhvata multipleks, a multipleks ima mnogo različitih radio-signala. Da u Srbiji postoji pristup DAB-u, imali biste priliku da slušate mnogo više emisija nego danas.

Pokriva različita područja.
‒ Zahvaljujući digitalnoj tehnologiji, DAB može da ostvari takozvanu jednofrekventnu mrežu koja omogućava da putem slabih odašiljača pokrivenost signalom bude velika. Ponavljam da je FM odličan servis, ali da je digitalni radio - bolji.

Jeftinije je?
‒ Treba napraviti ceo sistem, tako da u početku svakako nije jeftinije zato što moraju da se naprave novi predajnici, izgradi infrastruktura, a i korisnici moraju da kupe nove prijemnike. Za sve to je potrebno vreme i zato je bolje početi što se pre može. Treba isplanirati mrežu, obezbediti da proizvođači automobila imaju mogućnost da ugrade digitalni radio. Najveći zadatak koji su američki emiteri i kompanije koje se bave digitalnim radiom imali bio je da postignu da proizvođači automobila uvedu u svoje proizvode i digitalni radio. Trenutno u SAD oko 70% novih automobila ima ugrađen i digitalni radio. A to je veoma važno. To znači da će za šest-sedam godina sve više automobila i ljudi imati pristup digitalnom servisu.

Ali mogu da koriste i FM radio-talase ukoliko ih imaju na digitalnom uređaju?
‒ Automobili koji imaju ugrađen digitalni radio uglavnom podržavaju i analogni signal. Imam prijatelja u Ženevi, vozio me je svojim automobilom koji ima ugrađen DAB radio. Slušali smo DAB u Ženevi. Ali može da ima i prijem FM stanica. Sistem koji koristimo u Sjedinjenim Državama je smišljen tako da omogućava i prijem analognih radio-stanica. Radio u SAD se uglavnom sluša preko analognih FM i AM stanica.

Kraj prvog dela, nastavak razgovora možete pročitati u sutrašnjem tekstu.