Hasan Rebac u loži Dositej Obradović

Ložu u koju ga je uveo dr Voja Kujundžić, Hasan Rebac opisuje veoma kritički: „Ta loža se zvala Dositej Obradović pošto je Dositej bio čuveni mason. U njoj nije bilo mnogo članova, pa su šegrti brzo napredovali, pa sam tako i ja za nepunih šest meseci dobio treći stepen i postao majstor i već obavljao razna časnička zvanja, pa i starešinstvo.

Moje znanje je i pored toga bilo i ostalo vrlo skučeno, jer od 1923. god., kada sam stupio u masoneriju, do 1930. god. nisam nikada u rukama imao Konstituciju, nego što sam znao, znao sam iz nekih papirića vrlo često plajvazom napisanih. Sve se govorilo napamet i deklamovalo."

Gde se nalazila loža

Loža Dositej Obradović je najpre bila smeštena u kući dr Voje Kujundžića. Kasnije, kada je, prema Hasanovoj pisanoj izjavi, postala priznata od Velike lože Jugoslavije, radove je obavljala u prostorijama Velike lože u Studeničkoj ulici.

Kad je loža Dositej Obradović bila priznata, radilo je nekoliko loža u jednoj sali samo u različite dane, a na radove su dolazili članovi svih loža, kako je i kada kome bilo zgodno. On je takođe napisao da je u Loži držao predavanja o odnosima Srba muslimanske i pravoslavne vere. Drugih predavanja se nije mogao setiti i smatrao je da nisu bila značajna.

Razočaranje

U prostorijama Velike lože dobio je priliku da upozna značajne ljude i stupi u kontakt sa njima.

Međutim, ni to nije pomoglo da ostvari svoja očekivanja, pa je o tome zapisao: „Ovim se samo proširio moj krug poznatih masona, ali ništa tim niti sam ja naučio, niti sam našao među njima ljude koji bi ozbiljno marili za moje ideale. Istina, svi su bili za versku punu toleranciju, ali nije bio niko spreman da počne borbu protiv predrasuda, od kojih strada naš narod, i koje ometaju da među našim muslimanima i pravoslavnima zavlada prava bratska ljubav.ˮ

Njegove reči („nije bio niko spreman da počne borbu protiv predrasuda, od kojih strada naš narodˮ) kao da daju za pravo mišljenju da su slobodni zidari, posle ostvarenja svog velikog cilja, ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, zaspali dubokim snom, uljuljkani trenutnim uspehom, te da su tako dozvolili tradicionalnim protivnicima slobodnog zidarstva i južnoslovenskog jedinstva da razbiju novu državu, ali i masonsku organizaciju, koja je i formalno uspavana 1. avgusta 1940.

Ugledni članovi

Po sećanju je naveo i imena ljudi koji su posećivali slobodnozidarske radove: „Sećam su da su dolazili dr Lujo Bakotić pomoćnik Ministra inostranih poslova, H. Abdusalem Džumhur (otac Zuka Džumhura) vojni sveštenik pri ministarstvu vojske, Mika Lukić, profesor vojne akademije, Petar Lazarević, saradnik Politike, dr Voja Kujundžić, Jezdimir Đokić, direktor banke, Temelko Tomašić profesor univerziteta, Boško Bošković, direktor gimnazije, dr Vlada Ćorović, profesor univerziteta, Dušan Milićević hotelijer, Sreta Obradović, inspektor, Steva Stefanović, penzioner, dr J. Čubinski, advokat, Antonije Šokorac, penzioner. Tih se ljudi sećam, ali se ne sećam njihova stepena, ali sigurno su svi, barem docnije dobili 3. stepen."

O njegovim aktivnostima posredno govori i arhitektonska tabla sa sastanka svih šest beogradskih loža (5. novembra 1926) povodom slučaja Andrića i Krkleca.

Tu je zapisano: „Posle poduže debate u kojoj su učestvovali Brat Starešina, dr Vojislav Kujundžić, Pera Lazarević, dr Grga Bogić, Jova Jovanović, Đura Bajalović, Hasan Rebac, Antonije Šokorac, Damjan Branković, Dušan Milićević, Miša Cukić, Živojin Radosavljević i Nikola Savić, na predlog Brata Starešine odlučeno je: da se u smislu §70. Konstitucije Velike Lože, koji izričito predviđa baš takav slučaj, o ovome donese odluka u Loži Časnika Lože 'Dositej Obradović', pa ta odluka iznese pred Braću Majstore te Lože na konačno rešenje."

Više možete saznati u knjizi „Masoni i Sarajevski atentat", kao i u RTS-ovoj igrano- dokumentarnoj seriji „33 ODGOVORA". Naravno, ni autentična dokumenta ne objašnjavaju baš sve, ali predstavljaju dragocena svedočanstva za uspostavljanje kontinuiteta između pojava i događaja koji su naizgled nepovezani.