Hiperbarična medicina dovela svet u Beograd

Iako je terapijsko dejstvo kiseonika poznato od 1775. godine, nagli razvoj terapije hiperbaričnom oksigenacijom počinje 1956. godine u Holandiji a hiperbarična medicina u svetu i dalje predstavlja izazov.

Podsetimo, hiperbarična medicina se zasniva na lečenju čistim kiseonikom koji se udiše u hiperbaričnim komorama pod pritiskom višim od atmosferskog. Komora se koristi kao medicinski instrument a kiseonik kao lek.

Svetski kongres u Beogradu okupio je 117 stranih eksperata te oblasti iz 23 strane zemlje, kao i 190 naših lekara. Stručni skup Svetske asocijacije organizovali su Specijalna bolnica za hiperbaričnu medicinu i Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Organizacija Svetskog kongresa je poverena Beogradu, te su naši naučnici na taj način dobili veliko priznanje. Stručni skup je otvorio i zaključio inženjer Miodrag Zarić, predsednik Svetske asocijacije za hiperbaričnu i podvodnu medicinu, istim rečima: „Ukoliko hoćemo da napravimo iskorak, idemo napred i ubrzamo razvoj - važna su tri preduslova - edukacija, edukacija i edukacija!ˮ

Na samom skupu više puta je naglašen doprinos Srbije razvoju hiperbarične medicine. Simpozijum je bio prilika da se sagledaju dometi hiperbarične medicine, predstave rezultati novih naučnih istraživanja, kao i naučno utemeljeni dokazi da je kiseonik pod povišenim pritiskom sve moćniji lek.

Prof. dr Jehuda Melamed iz Izraela je konstatovao da se hiperbarična medicina veoma brzo razvija i da će zahvaljujući modernoj tehnologiji biti dostupna sve većem broju medicinskih centara i bolnica. Hiperbarika je našla svoje mesto i u neurologiji - lečenju cerebrovaskularnih insulta i traumatskih povreda mozga.

Naš sagovornik je bio prof. dr Folke Lind, načelnik za hiperbariku u bolnici Karolinska u Švedskoj. Govorio nam je o značaju te metode u Stokholmu: „Imamo mnogo posla sa infekcijama, komplikacijama nakon operacija ili saobraćajnih nesreća.

Infekcije mogu da unište ono što urade hirurzi, ali uvođenjem dodatnog hiperbaričnog kiseonika možemo lako da ih izlečimo.ˮ Kiseonik je potreban i antibioticima da bi se borili protiv bakterija i belim krvnim zrncima. Profesor Lind je takođe dodao: „Vi u Srbiji imate veliko iskustvo i mi u Karolinskoj nismo ispred vasˮ.

Dr Paul Klaus iz klinike Mejo je istakao da je srpska hiperbarična medicina jednako razvijena kao američka: „U Americi ima mnogo više komora, ali vi se u Srbiji jednako ozbiljno bavite hiperbarikomˮ.

Svuda u svetu se kiseonik smatra efikasnim lekom za veliki broj bolesti 

Brojni radovi svedoče o sve većoj upotrebi te terapije i u kardiologiji. U saradnji sa evropskim i američkim centrima, naši stručnjaci su uradili studiju koja je dokazala da je posle HBO terapije infarktna zona manja i da kiseonik ima betablokatorski efekat, da štedi srce i smanjuje srčanu frekvencu. Ruski autori potvrđuju efikasnost u lečenju, kao i u prevenciji ishemijske bolesti srca i poremećaja srčanog ritma.

Prof. dr Tomislav Jovanović, fiziolog, odavno dokazuje da kiseonik utiče i na razvoj mališana. Tom temom se posebno bavi dr Cem Kinaci iz Turske koji tvrdi da kod dece sa autizmom postoje neuroinflamacije: „Ako postoji inflamacija, to je zapaljenska bolest, dakle terapija kiseonikom će pomoći. Ta metoda je veoma sigurna ne samo za decu sa autizmom već i za onu koja imaju neki neurološki problem, zastoj.ˮ

Svuda u svetu se kiseonik pod povišenim pritiskom smatra efikasnim lekom za veliki broj različitih bolesti i stanja. Lekari i vrhunski naučnici od Japana, Australije, Afrike, Severne i Južne Amerike, Novog Zelanda, do Evrope i Rusije složili su se tokom ovog svetskog okupljanja u Beogradu da je pred hiperbaričnom medicinom svetla budućnost; naučna preporuka je da bi tu metodu trebalo sprovoditi mnogo više jer svetske studije isplativosti dokazuju njenu ekonomičnost, a medicinska istraživanja i klinička praksa potvrđuju efikasnost.