Uspavana loža „Jugoslavijaˮ

Po dolasku u Beograd, u aprilu 1941, nacisti su doneli spisak sa 3.000 imena ljudi koje odmah treba pohapsiti.

29994366 Beograd u ruševinama 1941. godine

Prvi na spisku bio je akademik Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta, slobodni zidar. Međutim, on je već stradao u avionskoj nesreći iznad Grčke.

Prva hapšenja, ustanak, odmazde

U aprilu je uhapšen Viktor Novak i sve do jula je u zatvoru zadržan kao talac. Usledili su burni događaji, narodni ustanak i odmazda okupatora. Spaljeno je selo Skela kod Obrenovca, na beogradskim Terazijama je obešeno pet ljudi kao poruka kakav će biti odnos okupatora prema civilima ako se nastavi sa ustankom.

Organizovano je potpisivanje Apela srpskoj javnosti da se ne odaziva na pozive ustanika (potpisivale su ga istaknute javne ličnosti). Međutim, to nije pomoglo, gerilski ustanak se širio.

Streljanja đaka i Kragujevčana 21. oktobra 1941. i šest hiljada Kraljevčana šest dana ranije ‒ bila su vrhunac odmazde.

Antimasonska izložba

U takvim prilikama, 22. oktobra u Beogradu otvorena je Antimasonska izložba. Imala je za cilj da uveri srpsku javnost da svetom vladaju bogati bankari, Jevreji i masoni, a da su partizani i sam pukovnik Draža Mihailović njihove marionete.

Krivci za sve nevolje ovoga sveta bili su masoni, Jevreji i komunisti kao produžene ruke plutokratije. Sa njima se trebalo obračunati.

Usledilo je hapšenje oko 200 masona u Beogradu između četvrtog i petog novembra 1941. Kao taoci su odvedeni u logor na Banjici. Nekoliko njih je umrlo u logoru, većina se hrabro držala.

Anketa od 33 pitanja

Od sredine januara 1942. počeli su ih puštati iz logora, mada su i dalje ostali na spisku talaca i mogli biti streljani u svakom trenutku.

Pod takvim pritiskom počela je „anketa" koju je sprovodio Tanasije Dinić, ministar policije u Nedićevoj vladi. U njoj su morali da odgovore na 33 pitanja (asocijacija na 33 stepena u masoneriji) u roku od tri dana od prijema upitnika.

Od odgovora je zavisila njihova sudbina: da li će biti poslati u logor, izgubiti službu, penziju... Morali su da govore istinu, a ona nije bila po volji kvislinzima i nacistima.

Ipak, govorili su hrabro, nisu se plašili smrti, tako da njihovi odgovori na 33 pitanja predstavljaju izvor dragocenih činjenica i podataka. Većina tih odgovora čuva se u Arhivu Jugoslavije. Po njima je snimljena serija „33 odgovoraˮ.