Ruska divljina – Kavkaz (prvi deo)

Rusija se prostire kroz jedanaest vremenskih zona i na dva kontinenta; ima sto četrdeset miliona stanovnika. Kavkaz se nalazi između Crnog i Kaspijskog mora i predstavlja veliku granicu koja razdvaja Evropu i Aziju. Zahvata površinu kao Kalifornija i predstavlja neverovatan spoj klime i životinjskog sveta.

Kavkaz se ne može uporediti ni sa jednim predelom na svetu. Zelena brda i planinski pašnjaci, slane pustinje i male peščane dine ustupaju mesto surovim planinama. 

Kavkaska divokoza

U zelenim brdima na severu Kavkaza živi kavkaska divokoza, podvrsta evropske divokoze posebno prilagođena velikim nadmorskim visinama. Po neravnom terenu može da se kreće brzinom i do pedeset kilometara na sat i da skoči čak dva metra uvis.
Ima ogromna pluća, čime nadoknađuje slabiju koncentraciju kiseonika na vrtoglavim visinama, a krvotok joj je prilagođen uslovima koji tu vladaju i ekstremnoj hladnoći.
Nažalost, seča šuma, krivolov i šumski požari prete toj već ugroženoj vrsti.
Opstale životinje mogu da pobegnu u najnepristupačnije predele, često i na visinu od dve i po hiljade metara, kuda se malo ko usudi da kroči.

Kavkaski kozorog

Sa divokozama snežne planinske vrhove deli i kavkaski kozorog. Na opasnim padinama mužjaci se pripremaju za parenje. Većinu godine provedu odvojeno od ženke, na visokim stenovitim grebenima i velikim strminama. Ženka živi u nešto nižim predelima.

Pre nego što opet dođe sezona parenja, mužjaci odmeravaju snage kako bi se odredila hijerarhija ‒ samo najsnažniji ima priliku da se pari.
Mlađi mužjaci, sa svega pedesetak kilograma, moraju da čekaju i posmatraju iz prikrajka. Ali tako uče od starijih.

Njihovi zadivljujući rogovi godišnje narastu i za po dva-tri grebena a mogu da dostignu dužinu čak do devedeset centimetara.

Pošto su biljojedi, u ishrani im nedostaju osnovni minerali, pa ih unose jedući zemlju na određenim mestima.

Kad dođe vreme, kreću u niže predele da potraže ženke. Moraju da pretraže široke prostrane obronke. Ženke i mladunci više vole niže padine zbog blizine šumovitih dolina.

Kavkaski kozorozi ceo svoj život provedu na svega nekoliko kvadratnih kilometara. Kako se snežni prekrivač tokom godine menja, kreću u potragu za sočnom travom. Mladunci takođe moraju da nauče kako da nađu minerale kako bi obogatili svoju ishranu.