Žene i obrazovanje - (treći deo)

Čovek čija partnerka ima osnovno ili srednje obrazovanje ima 25% veći rizik da umre ranije nego ako je ona završila fakultet, navedeno je u studiji. Obrazovana žena, prema tvrdnjama autora istraživanja, verovatno će bolje razumeti različite zdravstvene potrebe svoje porodice. Kada je reč o muškarcima, njihovi prihodi i društveni status utiču na životni vek njihove partnerke.

U studiji objavljenoj u časopisu „Epidemiologija i zdravlje društva", učestvovalo je 1,5 miliona zaposlenih Šveđana starosti između 30 i 59 godina. Istraživači su koristili popis stanovništva u Švedskoj iz 1990. godine i podatke o uzrocima smrti, uključujući rak i srčane bolesti, do 2003. godine. Došli su do zaključka da su obrazovanje i društveni status partnerke važniji za život muškaraca nego njegovo lično obrazovanje.

Obrazovanje žene utiče i na njen životni vek. Žena sa srednjim stručnim obrazovanjem ima 53 odsto veći rizik da umre ranije od žene sa visokim obrazovanjem. „Obrazovanje veliki značaj ostvaruje kroz direktan uticaj na smrtnost, kao i indirektno, preko posla i prihodaˮ, smatraju autori studije, koji su naveli da obrazovanje posredno utiče na izbor partnera. „Žene tradicionalno preuzimaju više odgovornosti za kuću od muškaraca, tako da obrazovanje žene može biti važnije za životni stil porodice ‒ na primer, za navike u ishraniˮ, objašnjava šef istraživanja dr Robert Erikson.

Partneri visokoobrazovanih žena mogu imati i koristi od bolje zdravstvene nege koju one primaju. Profesor na britanskom Fakultetu javnog zdravlja Alan Marion Dejvis ističe da ova studija pokazuje koliko su obrazovanje, način života i dugoročno zdravlje usko povezani. „Ukoliko smo ozbiljni u namerama da korenito unapredimo zdravlje nacije, moramo mnogo ulagati u kvalitet obrazovanja na svim nivoima, istakao je Dejvis.

Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije poseban značaj pridaje eliminisanju stereotipa na svim nivoima, što zahteva: podsticanje zajedničkog obrazovanja za sve; reviziju udžbenika, nastavnih planova i programa i prilagođavanje nastavnih metoda; mere za smanjenje stope studentkinja koje prekidaju studije; organizovanje posebnih programa za devojke i žene koje su prerano prekinule školovanje.

U našem zakonodavstvu nema diskriminatorskih rodnih odredbi u zakonima koji uređuju oblast obrazovanja, ali nema ni posebne rodne osetljivosti, kako u pogledu sadržaja školskih programa tako i u pogledu jezika u udžbenicima.

Zanimljivo je da je većina zanimanja, kao i nomenklatura radnih mesta, pisana u muškom rodu, a da se ‒ ukoliko to zanimanje obavljaju žene ‒ promenama roda opiru i žene i muškarci, jer je teško promeniti navike i predubeđenja.

Na primer, kao da je značajnije ako je neko po zanimanju urednik, a ne urednica, ili sekretar, a ne sekretarica, ili reditelj, a ne rediteljka, ili direktor, a ne direktorka. Udžbenički rečnik koji stvara ispravne jezičke navike i ovde bi imao presudnu ulogu.