Žene i obrazovanje (prvi deo)

Vremena se menjaju, a sa njima i ciljevi obrazovanja. Klasično obrazovanje koje je nekada superiorno vladalo, danas je skoro deo istorije. Ušli smo u doba brzih promena i što se brže reaguje na njih to će se i metodi sticanja znanja menjati, a obrazovanje biti svrsishodnije i produktivnije.

Kada je u pitanju rodna ravnopravnost, žene su u obrazovanju videle svoju šansu, smatrajući da bi na tom planu mogle ostvariti veća prava nego u drugim oblastima. Na putu ka tom cilju mnogo toga bi trebalo da zavisi od njih samih, truda koji ulažu, drugi faktori nisu mnogo bitni ‒ logički se nameće, ali da li je baš tako... 

Kada se osvrnemo unazad, samo vek ili dva, videćemo da su žene i te kako bile diskriminisane i u pogledu obrazovanja. Dugo se smatralo da je ženama mesto kod kuće i da ne moraju da se posebno obrazuju. Često su ostajale nepismene i na taj način još više zavisne od informisanijih u kući i u okruženju, naročito onih koji u umeli da čitaju i pišu. 

Industrijska revolucija pravi značajne pomake i u obrazovanju, ali su žene i dalje manje zastupljene. Prvobitne škole za devojčice bile su organizovane kao specijalne škole za dame. O siromašnim slojevima još niko nije mislio... 

Početni razvoj ženskog obrazovanja isključivo je zavisio od klasnih i rodnih ideologija, što je pripadnicama nekih pravaca ženskog pokreta davalo sve više povoda za kritiku. Prve (odvojene) škole i druge institucije osnovane su pošto kućno obrazovanje, iako se smatralo idealnim, nije zadovoljavalo potrebe svih društvenih slojeva. Iako se ne sme umanjiti značaj prvobitnih institucija, njihovo osnivanje je i dalje podržavalo stavove da je zajedničko obrazovanje muškaraca i žena opasno i nezamislivo. 

Sve te institucije brižljivo održavaju različitost žena razradom drugačijih, ženskih programa.

Masovno opismenjavanje posle Drugog svetskog rata doprinelo je umnogome da se smanje razlike između muškaraca i žena u pogledu obrazovanja.

Reklo bi se na prvi pogled da u 21. veku te razlike postoje samo u marginalizovanim grupama, siromašnim sredinama i zabačenim selima koja su na ivici svake komunikacije.

Obrazovanje predstavlja jednu od najvažnijih karika u postizanju ravnopravnosti među polovima. Iako normative i standardi u Evropi i kod nas garantuju pravo na školovanje bez diskriminacije, u praksi je iznenađujuća razlika između stepena obrazovanja među ženama i muškarcima istog životnog doba. Ogromna je razlika u obrazovanju žena iz gradskih i seoskih sredina. Udžbenici i dalje sadrže stereotipe o muškarcima i ženama i njihovim društvenim ulogama.

Obrazovanje je veoma važno za ljudski razvoj, tako se izgrađuju i formiraju kulturni obrasci, koji obuhvataju: stereotipe u programima i udžbenicima; posebne oblike i vidove obrazovanja za porodični život i za rešavanje konflikata u porodici; obrazovanje žena u pogledu ljudskih prava i dr.

U evropskim naučnim institucijama broj žena i muškaraca je gotovo izjednačen, međutim, manji je broj naučnica koje su i članovi naučnih saveta, ili koje su u rukovodstvu visokoškolskih ustanova. Prema statistici, samo jednu trećinu naučnika u visokoškolskim ustanovama i vladinim naučnim institucijama predstavljaju žene. 

Priredila: Olivera Kosić