Pregledajte šimšir

Dr Milka Glavendekić, profesorka Šumarskog fakulteta u Beogradu, za emisiju „Zeleni časovnikˮ objašnjava da šimšir inače jako dobro podnosi orezivanje: „Možete drastično da ga orežete i on će obnoviti svoju lisnu masu. Međutim, ako je pojedena kora, onda takve biljke uglavnom stradaju ‒ to su potpuno ireverzibilne promene i tu se ništa više ne može učiniti".

Pravo je vreme da pregledate šimšir. Blagovremena reakcija može spasiti vašu živu ogradu ili omiljeno stablo šimšira u bašti. 

Profesorka je uključena u istraživanja o plamencu od 2014. godine i kako naglašava, rado stoji na raspolaganju svima koji bi hteli da zaštite šimšir.

Hemijske materije kao vid zaštite pomažu u nekoj fazi, ali nisu uvek nužno potrebne. „Može se reagovati i na mnogo bezbedniji način primenom bioloških preparata i biotehničkih mera. Takođe, prirodni neprijatelj šimširovom plamencu je grabljiva osa koja se hrani njegovim gusenicama, a čak i lovi leptire", napominje prof. Glavendekić.

Šimširov plamenac na listi uznemirujućih vrsta 

Kako prepoznati da je šimšir napala ova vrsta leptira? Ženke polažu jaja u manjim grupama po naličju listova i prekrivaju ih sekretom. Jaja imaju prečnik od jednog milimetra.

Odrasle gusenice su duge do četiri centimetra, zelene su boje sa širokim crnim i tankim uzdužnim belim prugama i velikim crnim tufnama. Kad im ponestane lišća - počinju da se hrane korom šimšira!

Evropski stručnjaci smatraju da su izgubili bitku sa tom štetočinom. Evropska i mediteranska organizacija za zaštitu bilja stavila je šimširov plamenac na spisak uznemirujućih vrsta.

„Na taj način upućuju poruku nacionalnim stručnim službama da obrate pažnju na nju, ali se dosad nijedna zemlja nije javila da potvrdi neke preduzete mereˮ, kaže naša sagovornica.

Šimširov plamenac potiče iz Kine i Japana, Koreje, Indije. Prvi put je primećen u Evropi 2006. godine, u Nemačkoj. Otada se brzo širi po kontinentu. Stručnjaci smatraju da je verovatno unesen iz Kine uvozom sadnog materijala.