„Svi predsednikovi ljudi“ ‒ 45 godina od afere Votergejt

U filmu „Svi predsednikovi ljudiˮ Robert Redford i Dastin Hofman otkrivaju veliku priču istraživačkog novinarstva ‒ političku aferu koja je dovela do smene Ričarda Niksona.

Redford je nedavno za „Vašington post" napisao da ga mnogi povodom te godišnjice pitaju o sličnostima između situacije u kojoj se nalazilo američko društvo te 1972. i ove, 2017. godine.

„Mnoge su sličnosti", kaže Redford, „najveća je važnost slobodnih, nezavisnih medija i odbrane demokratije".

Kako je došlo do filma?

Redford je više puta u javnosti govorio o tome kako je počeo da radi na filmu. Prvo je samo čuo glasine o provali u sedište Demokratske stranke u kompleksu „Votergejtˮ u Vašingtonu i otkriću dva mlada novinara iz „Vašington posta", Boba Vudvarda i Karla Bernstajna.

U to vreme je postojalo tek nekoliko malih novinskih članaka o tako velikom političkom skandalu.

Kako je vreme odmicalo, bio je sve više fasciniran pričom dvojice novinara, te je došao na ideju da uradi film o njima i o važnosti slobodne štampe i novinarstva. Tek kasnije je, kako tvrdi, sam shvatio dubinu skandala Votergejt.

Novinarske sumnje

Redford u početku nije uspeo da razgovara sa Vudvardom i Bernstajnom ‒ odbili su ga plašeći se da je u pitanju nameštaljka Niksonove administracije.

Budući da glumac nije odustajao, nešto kasnije su pristali da razgovaraju i pomognu mu da napravi film prema onome što su uradili istražujući aferu Votergejt.

Uloga novinarstva?

„Jako i slobodno novinarstvo brani našu demokratiju i jedno je od najjačih oružja u odbrani od onih koji su gladni moći" ‒ kaže Redford koji smatra da je film bio „ubojit" ‒ „Nijedan metak u njemu nije ispaljen, ali su reči korišćene kao oružjeˮ.

Glumac se danas seća i da je bilo veoma teško zainteresovati i privoleti producente da rade „Sve predsednikove ljude" jer nisu videli dramu u slikama novinarstva ('kuckanju po pisaćim mašinama u redakcijama').

Za Redforda je pak to bila odlična drama o dvojici novinara koji prolaze kroz pakao da bi došli do istine.

Nikson je podneo ostavku jer je Komitet Senata uradio svoj posao. Sada je lako misliti o Votergejtu kao o jednom događaju, ali nije tako bilo, seća se Redford, proces je trajao 26 meseci i zahtevao hrabrost i iskrenost od mnogih u političkom sistemu.

Sistem je bio postavljen tako da funkcioniše na najtežem testu. Da li bi tako sada bilo ‒ pita se glumac i zaključuje da su u to doba političari umeli da ostave stranačke interese po strani kako bi dali prednost istini.

Priredila: Valentina Delić