Obrazovanje i poslovi budućnosti

Lora Vajt, ekspert za nove tehnologije u obrazovanju, pomaže nastavnicima u britanskoj školi „Sent Ketrins" da što efikasnije koriste digitalne uređaje u nastavi.

Kako kaže za RTS, poslodavci i univerziteti šalju naznake da đaci moraju biti kritički nastrojeni, da moraju imati razvijenu moć selekcije i razumevati odnose.

Traže kreativne učenike koji su spremni na saradnju i dobri u komunikaciji. „Zato mi u školi ʼSent Ketrinsʼ želimo da istaknemo te veštine. Primenjujemo objedinjen takozvani blendid pristup učenju. To znači da nikad ništa ne radimo samo na ajpodu ili samo na papiru, već svaki put nastojimo da odaberemo najbolje sredstvo za datu aktivnost. Time što dajemo takav primer kritičkog pristupa, oblikujemo i ponašanje svojih đakaˮ, ističe Lora.

Njihov cilj je da pripreme učenike da budu kritički nastrojeni u trenutku kad se otisnu u svet i umešni pri izboru odgovarajućih alata i njihovoj primeni.

Na najvećem svetskom sajmu obrazovne tehnologije pod nazivom „Bet šou", koji smo posetili zahvaljujući saradnji Obrazovno-naučnog programa RTS-a i British Council-a, pitali smo Ajdu Dal iz Norveške na koji način u njenoj zemlji kreiraju obrazovne programe:

„Mnogi danas postojeći poslovi biće automatizovani. U budućnosti će neke od njih obavljati roboti, a nekih više neće ni biti. Učenike moramo obrazovati da budu u stanju da odgovore na potrebe budućnosti onakve kakva će biti. S tim ciljem razvijamo njihove veštine, učimo ih kako da uče i koriste svoje znanje, da sami sebe unapređuju i svoje postupke učenja i kompetencije prilagođavaju budućim potrebama."

Evropska komisija je izdala saopštenje da će do 2020. godine čak 90% poslova zahtevati neku vrstu digitalne pismenosti, što obavezuje obrazovne sisteme na brze promene.

Međutim, istraživanja su pokazala da ulaganje u tehnologiju bez jasno postavljenih obrazovnih ciljeva nije donelo očekivane rezultate u poboljšanju učeničkih postignuća. Kupljeni uređaji često su završavali neiskorišćeni, zaključani u ormanima zato što nastavnici nisu umeli da ih koriste ili zato što su brzo zastarevali. 

Dezmond Dihan, direktor Gimnazije „Tounli" u Londonu, podelio je sa nama svoje 26-godišnje iskustvo: „Video sam mnogo britanskih škola sa zastarelom tehnologijom koja je kupljena jer su mislili da je to odgovor na sve probleme u nastavi, a zapravo, kupljeni uređaji su zastarevali već u roku od šest meseci i nije bilo moguće zameniti ih. Zato mi biramo fleksibilnu multifunkcionalnu tehnologiju koja će pratiti ritam vremena".

Jedino je sveobuhvatni pristup tehnologiji delotvoran

Kako se škole u Srbiji snalaze u digitalnom dobu, za RTS otkriva dr Danijela Šćepanović, samostalna savetnica u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije: „Mi smo analizirali postojeća istraživanja i iz njih izvukli zaključke da je jedino sveobuhvatni pristup tehnologiji delotvoranˮ.

To znači da je jednako važno kako su škole organizovane, kako razvijaju školski razvojni plan i u to integrišu tehnologiju; kako sarađuju sa roditeljima pomoću tehnologije, kako sarađuju sa drugim školama. „To je čitav set pitanja na koji moramo odgovoriti, a ne samo da nasumično opremamo škole", ističe naša sagovornica.

Dakle, važno je temeljno promišljati koja tehnologija se nabavlja, sa kakvim ciljem, te koju vrstu i stepen kompetencije nastavnici treba da dostignu kako bi pripremali učenike za rad u 21. veku.

„Drago mi je što naša zemlja nije pogrešila kao mnoge druge zemlje u nabavljanju opreme bez jasno definisanih obrazovnih ciljeva" - dodaje dr Danijela Šćepanović.

Sredovečni Asif Mangera, stručnjak za informaciono-komunikacione tehnologije koji radi kao okružni savetnik škola u Londonu, rekao nam je da se po njegovom mišljenju nije mnogo toga promenilo u načinu izvođenja nastave još iz vremena kada je i sam bio đak: „Jedina razlika je što su tablu i kredu zamenile interaktivne table, a udžbenike laptop računari." Međutim, na seminarima za „timski rad" koje je vodio Magera, zaposleni u firmama su neprestano isticali potrebu za boljom komunikacijom. Iako učesnici seminara nisu umeli precizno da definišu šta pod tim podrazumevaju, odgovarali su da ne vole da rade sa osobama „koje su dobre po sebi, ali ne i za rad u timu".

Na osnovu toga se Mangera zapitao zašto se rad u timu ne uči od najranijeg uzrasta: „Mene tome nisu učili u školi, kao što ni danas tome ne uče decu u obrazovnim institucijama".

Zato Mangera predlaže izgradnju sistema „4K" kao nezaobilaznog dela obrazovnog plana. Sistem „4K" se sastoji iz razvijanja: 1) kreativnosti i inovativnosti; 2) kritičkog mišljenja i rešavanja problema; 3) komunikacije i 4) kolaboracije, stoga što, kako tvrdi Mangera, „bez tih sposobnosti stečene digitalne veštine učenicima neće biti od velike pomoći u budućem radu" .