Kako su Grci voleli heroje i žudeli za slavom

Naučnici 19. veka prelazili su preko tih oskudnih podataka, ne poklanjajući im mnogo pažnje, bazirajući se samo na onome što je „istorijskoˮ. Nisu se bavili analizom mitološkog materijala sa ciljem da u njemu pronađu odraze istorijske stvarnosti.

Do preloma je došlo tek krajem 19. veka, kada se u direktnoj vezi sa arheološkim nalazima ispostavilo da su homerskom periodu prethodili mnogi vekovi razvijene kulture čiji su glavni centri bili Krit, Helada i grad Troja.

Stari Grci nisu imali jedinstvenu priču o stvaranju sveta, već nekoliko veoma različitih i kontradiktornih tvorevina.

Stvaranje mitova je opisano u Hesiodovoj „Teogonijiˮ, najranije poznatom izvoru o grčkom pogledu na svet. Prema njemu, svet počinje od Haosa, iako verovatno mnogi smatraju da je Zevs oduvek bio vrhovni starogrčki bog.

Mitologija nam može dosta reći o ljudima iz stare Grčke, ali malo o tome odakle je ona uopšte „došlaˮ. Istoričar Herodot dosta je pisao o grčkoj tradiciji i upoređivao je sa drugim kulturama ‒ kao što su egipatska, persijska, skitska i feničanska.

Hesiod je pak dao osnovni „udžbenikˮ iz grčke religije, opisujući bogove i razvrstavajući ih po moći i delima koja su činili.

S druge strane, mitovi nam ilustruju kako su Grci voleli heroje, žudeli za slavom i poštovanjem. Takođe nam otkrivaju i kako su gledali na prirodu, žrtvovanje, žene; vidimo kako su predstavljeni kroz te mitske priče. Mitovi nam rasvetljuju i rituale, postavljaju modele religioznog i etičkog ponašanja.

Budući da ljubav ima važnu ulogu u životu bogova, ali i običnih smrtnika i da joj se zaista ne može odoleti iako donosi i radost i tugu, grčka mitologija ne bi mogla da se zamisli bez boginje ljubavne čežnje Afrodite i legende o njenom sinu Erosu i prelepoj smrtnici Psihi.

Afroditino poreklo je nejasno jer je, prema Homeru, bila kći najvišeg boga Zevsa i boginje kiše Dione, dok se, prema Hesiodu, rodila iz morske pene koju je oplodio bog neba Uran. Legenda kaže da je pod njenim nogama nicalo cveće kada je izlazila iz mora na ostrvo Kipar. Ni bogovi ni ljudi nisu joj mogli odoleti.

Najlepši među bogovima ‒ Apolon 

Trojanski rat ne bi mogao da se zamisli bez legendarne priče o Odiseju i Penelopi.

Tokom deset dugih godina, koliko je trajala opsada Troje, Odisej je izveo mnoga junačka dela, no lepoj Penelopi kao da nije bilo suđeno da sa njim živi srećno.

Čekajući ga dvadeset godina i odbijajući prosce, kojih je po legendi bilo 108, do danas je ostala simbol večne ljubavi i bračne vernosti.

O boginji nad boginjama kojoj pripadaju mudrost, nauka i umetnost, iz starih mitova saznajemo malo. Po Homeru, Atina je rođena od Zevsa, bez majke, a prema Hesiodu, rodio ju je sam Zevs iz svoje glave. Prema mitološkoj simbolici, Atina je bila utelovljenje Zevsove snage i mudrosti.

Zbog svog porekla i Zevsove ljubavi, postala je jedna od najmoćnijih boginja grčkog Partenona. Najlepši među bogovima bio je i Apolon, bog Sunca, kasnije zaštitnik lovaca, stočara, pastira i putnika a najviši ideal grčke junačke moći bio je Herkul, personifikacija nadljudske snage.

U zlatnoj palati na dnu mora živeo je Posejdon, Zevsov brat, koji je svojim trozupcem mogao da ukroti i talase najveće siline i najneobuzdanije ćudi. Bio je žestoke i silovite naravi, kao i bića kojima je vladao. Stoga ne čudi što su se pomorci i žitelji primorskih krajeva celog grčkog sveta najviše bojali tog božanstva, a takođe ga najviše i poštovali.