Martin Hajdeger: razmišljanje o Biću

Martin Hajdeger je rođen u Nemačkoj, u malom gradu Meskirhu, 1879. godine. Otac mu je bio zvonar Bogorodičine crkve. Zbog njega je jedno vreme studirao teologiju. Ipak, ljubav prema filozofiji je pobedila. Vrlo rano je stekao popularnost. Godine 1927. objavio je delo „Biće i vreme" i odmah po objavljivanju uzburkao evropske intelektualne krugove. Martin Hajdeger tvrdi da je suština čoveka određena njegovim (čovekovim) odnosom prema Biću. Čovek se od svih živih stvorenja na Zemlji razlikuje po jeziku, govoru, što znači da jedino on poseduje odnos sa Bićem. Pitanje Bića dugo vremena, sve do pojave Hajdegera, nije bilo postavljano ili kako on to kaže ‒ „samo Biće bilo je sakriveno od ljudskih bića".

Hajdeger je bio čuven po svojim predavanjima, ali je drugo svetlo na svoju biografiju „bacioˮ članstvom u Nacionalsocijalističkoj partiji, kao i čuvenim rektorskim govorom. Ipak, Hajdegeru se nikako nije moglo pripisati da je bio antisemita. U emisiji „Filozofija i ... Martin Hajdegerˮ za RTS prof. dr Časlav Koprivica kaže: „Njegova popularnost ostala je zapečaćena objavljivanjem dela ʼBiće i vremeʼ. Kažu da je govorio glasom koji je nalikovao na držanje propovedi. U jednom predavanju govorio je o egzistencijalnoj situaciji predavača koji se nalazi u slušaonici.ˮ Predavač za njega nije bio puki prenosilac znanja već neko ko filozofira ʼin vivoʼ, predajući svojim studentima.

Kada je reč o njegovoj popularnosti, prema rečima profesora Koprivice, ona se u početku širila „od usta do ustaˮ, što se brzo pročulo po Nemačkoj i ubrzo su ljudi počeli da dolaze u relativno mali provincijski Univerzitet u Frajburgu da slušaju njegova predavanja. Prvo predavanje održao je u svojoj tridesetoj godini, 1919. godine, i tada se videlo da progovara novim glasom, glasom nove epohe koja je nepovratno ʼobrnula svoj tokʼ Prvim svetskim ratom, a to je uvek značajno, ističe Koprivica, zato što je mladim ljudima važno da budu u toku sa onim što je savremeno. „On je filozofiju pokušao da vrati na put kojim je ona izvorno ʼhodalaʼ sve do filozofije Imanuela Kanta. Filozofija, a to se od Platona i Aristotela zna, jeste poimanje Bića. Od Kantovog okreta ka subjektu to je nekako zaboravljeno. Kao da se kod Hajdegera pronašlo pribežište za osnovnu intuiciju da filozofija mora biti promišljanje o onome šta jeste, to jest o stvarnosti", kaže profesor Koprivica.