Pupinova nagrada iz srpskog i istorije

Veliki ljudi svoju plemenitost pokazuju na malim stvarima

Kao slavni naučnik, Mihailo Pupin je pri Srpskoj kraljevskoj akademiji osnovao Fond Pijade Aleksić Pupin iz Idvora u Banatu. U pismu iz Njujorka 4. juna 1914. Pupin obaveštava Akademiju da im šalje uputnicu na četrdeset hiljada dinara kao prilog za Fond i deonice srpskih banaka iz Sarajeva, Temišvara, Zagreba, sa Cetinja... Tada je za taj iznos novca u Beogradu mogla da se kupi luksuzna kuća.

Godinama se Fond Pijade Aleksić uvećavao, tako da postoji dokument iz 1936. godine u kome se navodi da je glavnica Fonda 1.000.000 (milion) dinara i da se nalazi u Državnoj hipotekarnoj banci na „oplodnji". Godišnja kamata je bila trideset pet hiljada dinara.

Nagrada za srpski, književnost i povesnicu

U pismu Akademiji od 4. juna 1914. Mihajlo Pupin je napisao pravila Fonda. Tako je odredio (navešćemo prema originalu):

„Srpska kraljevska Akademija da raspolaže sa prihodom ovoga fonda i to na sledeći način:

1. Da osnuje dvanaest godišnjih nagrada, svaka od din. 100 i 12 godišnjih nagrada, svaka od din. 50 za učenike u gimnazijama u Skoplju, Štipu, Bitolju, Ohridu, Prilepu, Prištini, Prizrenu, Đakovici, Tetovu, Novom Pazaru, Peći i Debru i to u svakoj od tih dvanaest gimnazija po jednu prvu i po jednu drugu nagradu. Te nagrade da se daju za najbolje utakmičeno položene ispite iz srpskog jezika i srpske povestnice i književnosti, a u istim ispitima da se uvrsti također pevanje uz gusle ma koje od nekoliko izabranih pesama iz zbirke Vuka Stefanovića Karadžića. Ispiti će se održati kad školske vlasti u sporazumu sa Akademijom nađu za najpodesnije, a nagrade će se presti na Svet Savskoj slavi u pojedinim mestima i tom će prilikom nagrađeni prvom nagradom otpevati uz gusle jednu od narodnih pesama iz kojih je polagao ispit, a nagrađeni drugom nagradom deklamovaće jedan komad iz srpske književnosti."

Zanimljivo je da je veliki fizičar davao nagradu za poznavanje jezika, književnosti i istorije, ne iz matematike, fizike, hemije, biologije... Srbiji i Srbima su tada sigurno bili potrebni ljudi sa odličnim poznavanjem fundamentalnih prirodih nauka jer bez njihovog razvoja nema nikakvog napretka. Mihajlo Pupin, fizičar svetskog ugleda, znao je da je u pitanju očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta kao prvi korak ka slobodi i napretku. A to se mora pažljivo negovati još u školskim klupama. Pored jezika, književnosti i povesnice, novčano je nagrađivao i učenike koji imaju najbolji opšti uspeh:

„2. Da se osnuje i izdržava šezdeset godišnjih blagodejanja, svako od stotinu dinara, za siromašne ali vredne i darovite učenike u napred navedenih dvanaest gimnazija i to u svakoj pojedinoj gimnaziji po pet blagodejanja."

Pupin je objasnio pravi ljudski motiv za osnivanje Fonda Aleksić Pijade. Naravno, to navodimo da bi se ljudi koji su postali izuzetni (pa i obogatili se) ugledali na velikog naučnika i učinili nešto za druge:

„Sa ovim zaveštajem ja želim da izrazim blagodarnost mojoj materi koja je pod teretom teških žrtava mene uputila iz seoske škole u višu varošku školu, mada sama u svome detinjstvu nije nikad videla ni seoske škole, niti je ikada imala prilike da izuči veštinu pisma i knjige. Ja sam uveren da danas ima veliki broj takvih srpskih matera u novooslobođenim krajevima, ta zato ja rado otkidam od mojih usta, da njima malo olakšam teret školovanja njihovih sinova."

Tako je nekada mislio i radio veliki naučnik, jedan od najvećih Srba u istoriji.