Kopriva je evergrin

Prema mišljenju mnogih lekara, fitoterapeuta i farmaceuta, kopriva je jedna od najlekovitijih biljaka i može se upotrebljavati bez ostatka ‒ od korena, preko stabljike, sve do listova, cvetova i semena. Samonikla, sposobna da preživi i u težim okolnostima, u narodu je poznata i kao pitoma kupina, pasja trava, žara i žegavica. Slobodnog duha i sa skrivenim „žar-oružjem" uspela je da se nastani u gotovo svim krajevima sveta.

Cenjena je kao hrana, a tragovi njene upotrebe potiču još iz prvog veka nove ere, kada su je smatrali značajnim sredstvom za jačanje organizma i koristili u lečenju prehlada i opšte slabosti. Naši preci upotrebljavali su je kao diuretik i laksativ, te za lečenje otoka, protiv krvarenja, upale pluća i bolesti slezine. Kopriva je bila i neprocenjivo blago u borbi protiv gangrenoznih rana i raznih bolesti crvene krvne loze. U 17. veku proslavila se kao protivotrov kod ujeda opasnih životinja i odličan izbor u lečenju kožnih infekcija, bolova u zglobovima i kamena bubregu. Poznata je i često primenjivana stara ruska tradicija žarenja tela kako bi se postigla bolja cirkulacija. U Engleskoj i Nemačkoj bila je cenjeno sredstvo za suzbijanje upala mokraćnih kanala.

Riznica zdravlja

Kopriva je bogata belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, kalcijumom, fosforom, gvožđem, karotinom, pantotenskom kiselinom. Prava je bomba visoke koncentracije vitamina C, A, B12 i K. Snažan je diuretik, ima antiseptičko i antiinflamatorno dejstvo. Najbolje je da se koristi kao sok, mada su suvi listovi odlični za pravljenje čaja, dok su tinkture od koprive izuzetno snažne. Pored toga što povećava nivo gvožđa u organizmu, umanjuje umor i snižava nivo šećera u krvi, neizbežna je i u kozmetologiji a i nadaleko čuvena kao sredstvo protiv opadanja kose.

Kako sadrži veliku količinu gvožđa, kopriva se u mnogim kulturama koristi za lečenje anemije i malaksalosti. Gotovo da ne postoji preparat za jačanje organizma, povećanje gvožđa i poboljšanje krvne slike koji ne sadrži sastojke koprive.