Neprijatelji ranog proleća

„Poslednjih godina povećan je i broj alergena ‒ zagađena životna sredina čini svoje, kao i sve manja sposobnost ljudskog imunosistema da adekvatno odgovori u borbi sa alergenima", upozorava dr sc. med. Saša Milićević, specijalista pedijatrije, govoreći za Internet portal RTS-a. On napominje da je boravak u gradskim zagađenim sredinama često mnogo opasniji za senzitivne na alergene nego boravak u prirodi usred sezone cvetanja i velike koncentracije polena. 

Pedijatar upozorava 

Trebalo bi da nas zabrine podatak da je iz godine u godinu sve više obolele dece uzrasta do sedam godina ‒ više nego što je to ikada ranije bio slučaj, reči su dr Saše Milićevića, koji se godinama bavi proučavanjem alergija i imunosistema. Ranije se pojava senzibilizacije na određene alergene često pripisivala genetici a i danas lekari uglavnom ispituju u tom smeru. Međutim, i stručnjacima je jasno da mnogo toga, kada je reč o burnom reagovanju ljudskog imunosistema, i dalje predstavlja enigmu, čak i za nauku. Doktor Milićević savetuje roditeljima da ne pristupaju olako tom problemu i da ne ignorišu česte kijavice, sekret iz nosa, peckanje očiju ili urtikarije kod dece, jer je mnogo onih koji veruju da je reč o prolaznoj prehladi. Ukoliko ti simptomi potraju, a dete ne dobije adekvatnu terapiju, zdravstveno stanje može znatno da se pogorša.

Kako sprečiti a ne lečiti ‒ pitanje je koje bi svaki čovek prvo postavio lekaru, ali kada je reč o alergijama, odgovor nije utešan. „Sa alergijama se živi; ako ste na nešto već bili osetljivi, retko kada dođe do potpunog izostanka burne reakcije i velike količine histamina", naglašava naš sagovornik. Ipak, postoji nada da ako blagovremeno počnete sa senzibilizacijom organizma na, na primer, polen ‒ organizam će do početka sezone punog cvetanja biti pripremljen i spreman da adekvatno odgovori već stečenim antitelima. Dr Milićević kaže da je veoma bitno uraditi alergo-probe i utvrditi uzrok alergije kako bi se specifičnim lekovima delovalo baš na tu vrstu alergena. Uz dobru i blagovremenu terapiju bićemo spremni da lakše i bez mnogo „drame" u nama i oko nas, preživimo borbu sa „nevidljivim" neprijateljima. Ako je reč o alergenima iz vazduha, terapiju antihistaminicima treba započeti najmanje mesec dana pre pojave alergije.

Kortikosteroidi ‒ nezaobilazna terapija

Koliko god da smo slušali i čitali priče o štetnom dejstvu kortikosteroida, njihova primena kod alergijskih stanja jednostavno je neizbežna. Reč je o velikoj grupi različitih hemijskih supstanci ‒ određeni hormoni se stvaraju u ljudskom organizmu a isti takvi (ili slični) stvaraju se sintetički, objašnjava dr Milićević. On ističe da su kortikosteroidi moćni lekovi koji deluju veoma brzo nakon aplikacije i utiču na imunološke reakcije preko vrlo kompleksnih mehanizama. Pored imunosupresivnog i antiinflamatornog delovanja, ti preparati su uključeni u regulaciju mnogih drugih procesa u organizmu ‒ funkcija kardiovaskularnog sistema, reakcija na stres, metabolizma vode, šećera i masti, regulacije krvnog pritiska i dr. Zbog svega toga, pored izvanrednih efekata koje postižu u terapiji, ti lekovi imaju i čitav niz neželjenih posledica, posebno kada se dugotrajno koriste.

Šta treba učiniti

Dr Milićević tvrdi da se adekvatnom terapijom problemi sa alergijama zaista mogu svesti na minimum, ali je neophodno da lekari odluče šta treba koristiti, kada i koliko ‒ svaki organizam je priča za sebe i ne treba generalizovati i prihvatati savete laika. Na našem tržištu ima kvalitetnih lekova i Srbija u tom smislu, kada je reč o terapiji alergija, nimalo ne zaostaje za svetom. Antihistaminici, kortikosteroidi i slične farmakološki aktivne supstance treba da se koriste isključivo pod nadzorom lekara. U suprotnom, njihovo dejstvo može biti veoma štetno a koristan efekat može da izostane. Ako se ne leči, alergija veoma lako preraste iz akutnog u hronično stanje, npr. nelečeni atopijski dermatitis može da preraste u jedan oblik astme, a neke alergije ponekad mogu da dovedu do sistemskih oboljenja, čak i do smrtnog ishoda.
„Sve više je alergičnih, svake godine se javlja tzv. alergijski bum, ali dobra vest je da se i naš organizam menja i postepeno navikava na nova stanja, pa se lakše adaptira. Takođe, razvijena je svest o odgovornosti prema sebi, dok nova naučna saznanja pomažu da se sa alergijama lakše živi. Tačno je da ne možemo da ih pobedimo, ali možemo da ih kontrolišemo" ‒ zaključuje dr Milićević.