Stare razglednice i Veliki rat

Ali, da se vratimo na formalne karakteristike prirode pisanja razglednica. To je, pre svega, bio vid slanja poruke reprezentativnog karaktera, vladanja daljinom i komunikacijskim tehnikama, dokazivanje prisustva na nekom mestu. Razglednice su imale drugačiju, vizuelnu poruku, koja se obraćala primaocu nudeći mnogo više od napisanog teksta. Takođe, imale su i emotivno značenje za primaoca.

Prilikom istraživanja fotografije u srpskoj periodici 19. veka, istoričarka umetnosti Milanka Todić zapaža da se ona uglavnom pojavljuje u okviru komercijalnih oglasa putujućih fotografa, a da se retko pojavljuju članci i vesti u kojima se o fotografiji razmišlja kao o novom mediju. Komercijalna produkcija fotografija, moglo bi se reći i razglednica, ipak je početkom 20. veka uvidela vrednosti umetničkog i individualnog pogleda kroz objektiv.

Prve fotografije-razglednice štampane su u Srbiji u poslednjoj deceniji 19. veka i bile su tematski raznolike ‒ od panorama gradova, preko portreta istaknutih ličnosti, do reprodukcija umetničkih dela. Tradicija štampanja ratnih razglednica datira još pre balkanskih ratova. Narodna biblioteka Srbije čuva posebnu kolekciju iz tog perioda, svakako i Vojni muzej, objašnjava Milena Marjanović, istoričarka umetnosti.

Jedan od najpoznatijih srpskih ratnih fotografa, Rista Marjanović svoje fotografije kao razglednice mahom je štampao u Parizu. Jedna od njih je „Egzodus narodaˮ, čiji je izdavač pariski Fillo Gravure. Osim u Parizu, izdavači srpskih ratnih razglednica nalazili su se u Berlinu, Ženevi, Marseju, Lionu, Beču i drugim gradovima.

U Sarajevu je radila štamparija Jakoba Kapona koja se, između ostalog, bavila izdavanjem fotografija vojnog sveštenika i fotografa Riste Šukovića. Jedna od njegovih fotografija je „Vezirov most na Driniˮ iz 1915. godine. Slikar-fotograf Vladimir Becić dao je da se štampaju razglednice ‒ jedna prikazuje kako kralj Petar Prvi Karađorđević napušta teritoriju Stare Srbije, druga je portret Flore Sends.

Ljubiša Valić je štampao razglednicu „Tri junaka, tri sokola ‒ Vidovdan 1914ˮ, na kojoj su prikazani članovi Mlade Bosne.

Razglednice su štampane i u Peći, Podgorici, Đakovici i na Cetinju.

U Beogradu je za vreme rata nekoliko knjižara izdavalo razglednice koje su često imale veoma direktne propagandne poruke. Među njima je razglednica-crtež „Pomozite srpskim zarobljenicimaˮ, štampana na srpskom, francuskom i engleskom jeziku, dok je komercijalno najefektnija bila razglednica ruskog fotografa Samsona Černova, na kojoj je prikazan ranjeni dečak vojnik kome je bomba raznela ruku, objašnjava Milena Marjanović za Internet portal RTS-a.