Po ideji jednog tinejdžera

Na morima ne možete da ne primetite plastični otpad koji dolazi sa brodova, preko rečnih voda ili sa smetlišta donesen vetrom. Sakupljanje tog materijala oduvek je delovalo nepraktično, budući da su plastični nanosi rasuti po ogromnim površinama, a rešenja koja su predlagana mogla su da ugroze živi svet okeana. Da bi se nešto promenilo u koncepciji rešavanja problema, trebalo je da se pojavi jedan tinejdžer.

Bojan Slat, učenik iz Holandije, imao je samo 16 godina kada se susreo sa problemom smeća u okeanima tokom svojih ronilačkih aktivnosti. Na pamet mu je pala ideja koja podrazumeva nekoliko dugačkih, plutajućih barijera, koje će biti okrenute ka vladajućoj morskoj struji u plitkom luku. Kako bi more nanosilo plastične mase do barijere ‒ tako bi se one gomilale na krajevima i prema centru, gde bi se otpad grupisao i bio dostupan da se izvuče. Kretanje morske vode obavilo bi veći deo posla, koncentrišući smeće na jednom mestu, pa bi živa bića nesmetano mogla da se kreću. Slat je svojom idejom privukao pažnju inženjera, okeanografa i donatora.

Testiranje sa platformom dugačkom 40 metara pokazalo je da je koncept moguć, i više od stotinu naučnika, inženjera i kompanija radilo je tokom 2016. godine na izradi tehničkog projekta napisanog na 535 strana. Ta platforma, duga dva kilometra biće postavljena u blizini japanskog ostrva Cušime, na čije obale se godišnje izbaci približno 12 000 kubnih metara smeća. Projekat je nazvan „Čišćenje okeana" („Ocean cleanup").

Priredila Aleksandra Stojanović