Nadahnuta rešenja

Ovo možemo jednostavno ilustrovati pričicom o tome kako je kineski dečak izmerio slona. Merenje težine ogromnog slona koga je kineski car dobio na poklon bilo je nemoguće za ljude na dvoru, jer odgovarajuća vaga nije postojala. Dugo su razmišljali kako da izmere slona i obraduju cara.

U tome im je pomogao jedan dečak, sasvim prostim, ali nadahnutim rešenjem. Predložio je da slona dovedu do reke i da ga stave u veliki čamac. Kada su slona uveli u čamac, dečak je crtom na spoljašnjoj strani čamca obeležio do koje visine dopire voda. Kada su iz čamca izveli slona, dečak je predložio da u čamac ubacuju kamenje, sve dok čamac ne potone do označene crte. Izmerivši kamenje na vagi, doznali su kolika je težina slona.

Do originalnog zadatka došao je i veliki matematičar Karl Fridrih Gaus još kada je imao devet godina. Od učitelja je dobio zadatak da sabere sve brojeve od jedan do sto. Namera učitelja je bila da zaposli nestašnog Gausa, misleći da će posao potrajati. Ali genijalni Gaus je za kratko vreme uočio da je zbir prvog i poslednjeg broja, drugog i pretposlednjeg, trećeg s početka i trećeg od kraja i tako redom, uvek isti i da iznosi 101.Takvih parova ima 50, pa je traženi zbir 50 x 101 = 5050.

I mnogi drugi zadaci imaju slična nadahnuta rešenja.
Na primer: kako ćemo sa tri reza preseći sir valjkastog oblika da bismo dobili osam jednakih delova? Zatim: Maja je rekla da je prekjuče imala deset godina , a da će iduće godine imati 13. Da li je to moguće?

Ili ovakav zadatak: Postavite prut na pod sobe, tako da niko ne može da ga preskoči.
Majka je u korpi imala tri jabuke. Podelila ih je trojici sinova. Svaki
je dobio po jednu jabuku i jedna je ostala u korpi. Kako je to uradila?

Sazrevanje rešenja u podsvesti

Da bi se rešio zadatak, mora se proći kroz sve faze koje su tipične za rešavanje nekog problema. To znači da u svojoj svesti treba da se prizove sve što je bitno za dati problem, a onda se kreće u potragu za rešenjem. Često sledeći korak nije sled prethodnog, nego to može biti neka dosetka ili vreme mirovanja, kada „napuštamo" problem i bavimo se nekim drugim stvarima.

Ipak, kako je problem bio čvrsto ugrađen u misli, podsvest je i dalje radila, ali na miru, bez pritiska. I tada iznenada, spontano, nastaje ozarenje i rešenje koje je zapravo posledica kreacije našeg uma. A onda nastaje pitanje: kako to da rešenja nema u periodu intenzivnog traganja za rešenjem, a da se javlja u periodu kada se o njemu više ne misli? Psiholozi smatraju da se o problemu i tada misli, i da on polako „sazreva" iako toga nismo svesni. Ljudski um to čini podsvesno i rešenje se iznenada pojavi, a onom ko rešava problem čini se da je rešenje došlo iz nepoznatog smera, odjednom ‒ kao grom iz vedrog neba.