Predavanja Sedrika Vilanija

U sklopu svoje turneje po Balkanu, Sedrik Vilani boraviće dva dana u Novom Sadu, Beogradu i Nišu kako bi probudio interesovanje za nauku i podelio sa drugima priču o sklonosti ka matematici, oslanjajući se na svoj lični put, koliko naučni toliko i umetnički, koji ga je doveo do Fildsove medalje, jedne od najprestižnijih nagrada u naučnom i matematičkom svetu.

U saradnji sa Univerzitetskom agencijom Frankofonije (AUF), Vilani će posetiti Tiranu, Prištinu, Ljubljanu, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad, Beograd, Niš i Skoplje. Ulaz na predavanja je slobodan do popune mesta.

Renomirani francuski matematičar, dobitnik Fildsove medalje (2010), ujedno je i direktor Instituta Anri Poenkare pri Univerzitetu „Pjer i Marija Kiri" u Parizu, kao i autor više dela namenjenih popularizaciji nauke, poput „Žive teoreme" (2012), koja je prevedena na srpski jezik.

Predavanja:

„Kako se rađaju ideje" (na engleskom jeziku)
Novi Sad, 6. april, od 10 sati do 11.30, Rektorat Univerziteta, Dr Zorana Đinđića broj 1

Ideja 'u glavi' istraživača, inženjera ili pronalazača može malo ili mnogo da promeni svet. Podsticanje rađanja ideja predstavlja pravi izazov u nastavi, posebno u oblasti istraživanja... međutim, ideja se ne rađa tek tako. Da bi se iznedrila, potrebni su sastojci i đubrivo!

„Trouglovi, gasovi, nagrade i ljudi" (na engleskom jeziku)
Beograd, 6. april, od 18 do 20 sati, Centar za promociju nauke, Kralja Petra 46; direktan internet prenos i veza sa Istraživačkom stanicom Petnica

Geometrija, ekonomija i teorija gasova, čini se, nisu ni na koji način povezane, pa ipak, u svetu matematičkih ideja, mogu da se sretnu i toliko različite oblasti, kao što se, kaže Vilani, dogodilo tokom njegovih istraživanja. Takvi susreti ideja su naučno bogatstvo, ali predstavljaju istovremeno i ljudske susrete.

„Kada je planeta Zemlja bila suviše mlada za Darvina" (na francuskom jeziku)
Niš, 7. april, od 9.45 do 10.45, Gimnazija „Svetozar Marković", Branka Radičevića broj 1

Povratak velikoj kontroverzi koja je suprotstavila dva naučna velikana 19. veka, u vezi sa toliko dugo izučavanim pitanjem starosti planete Zemlje. Izazovi su bili naučni, kulturni i verski. U središtu svega, sasvim precizna matematička jednačina ‒ suviše lepo da bi bilo istinito?