Ako nisi na terenu – nisi u poslu

Poreklo golfa, koji je odnedavno stigao i u naše krajeve, nikada nije jasno utvrđeno. Neki podaci govore da su Rimljani još za vreme vladavine Cezara igrali igru sličnu golfu, zvanu „paganica", koristeći jedan savijeni štap da bi udarali mekanu, perjem ispunjenu lopticu. Neki podaci otkrivaju nam i da su različite evropske zemlje imale igre slične rimskoj, međutim, bez obzira na to odakle taj sport „vuče" korene, Škoti su ga tokom 15. veka definitivno popularizovali i raširili po svetu.

Koliko je golf u Škotskoj bio zastupljen i popularan svedoči i podatak da je 1457. godine, za vreme vladavine Džejmsa Drugog, taj sport zabranjen, pošto je pretio da potpuno potisne streljaštvo koje je u to vreme bilo od vitalnog zanačaja za odbranu zemlje. Uprkos tome, Škoti su nastavili da ga igraju na igralištima pored mora zvanim „links".

U Škotskoj se i danas igra na najstarijem golf terenu „Sent Endruz", koji datira još s početka 16. veka. U Velikoj Britaniji igra je ustanovljena u 17. veku uz pomoć Džejmsa Šestog od Škotske i kasnije Džejmsa Prvog od Engleske, koji su inače bili strasne pristalice golfa.

I danas je to za mnoge jedna od najuzbudljivijih, ali i najprestižnijih igara na svetu. Smatra se da otprilike šezdeset sedam miliona ljudi širom sveta redovno igra golf. 

U čemu je njegova privlačnost?

Jedan od odgovora je da je golf igra za sve, za muškarce, žene i decu, i to svih uzrasta. Partija golfa je svojevrsna fizička i mentalna vežba te je stoga igranje zdravo i sigurno, a budući da se igra na terenima u prirodi, deluje veoma okrepljujuće. Socijalni aspekt golfa ponekad je isto tako važan kao i provođenje vremena na terenu. Pridruživanje golf klubu ili društvu veoma je dobar način za druženje, sticanje novih prijatelja a u poslednje vreme i poslovnih kontakata, te nije čudo što taj sport zovu i „sportom za biznismene". Tako je „Počasno društvo edinburških golfera" ustanovljeno u Edinburgu davne 1744. godine. Taj klub, tačnije društvo, stvorilo je prva golf pravila koja su imala cilj da eliminišu lokalne varijacije u igri. Deset godina kasnije osnovan je i „Kraljevski i drevni golf klub" u Sent Endruzu u Škotskoj i postao zvanična organizacija za određivanje pravila golfa, a ima ih 42.

Između 1750. i 1850. godine golf je postao onakav kakvim ga mi danas znamo. U tom periodu osnovano je mnogo klubova, kao i takmičarskih šampionata, pa su oni najbolji stekli slavu i renome. I oprema za golf je napredovala. Od drvene i perjane, loptica za golf je krajem 19. veka dobila današnji izgled. Njenu veličinu i težinu ustanovila je tek 1930. godine Britanska golferska asocijacija, dok su Amerikanci dve godine kasnije „izbacili" svoje mere. Standard je ustanovljen, verovali ili ne, tek 1990. godine. Po njemu, loptica ne sme da bude teža od 45,93 grama a prečnik ne treba da prelazi 42,67 milimetara.

Da li ste se ikada zapitali čemu služe rupice na loptici za golf?

Te rupice imaju zadatak da smanje smetnje izazvane vetrom i dozvoljavaju rupičastoj loptici da „putuje" mnogo dalje nego glatka loptica. Ako ih udarite istom jačinom, loptica sa rupicama imaće domet čak preko 250 metara, za razliku od glatke loptice koja može da „putuje" samo nešto više od 60 metara. Rupice dozvoljavaju vazduhu da se „drži", odnosno da prianja za lopticu malo duže, sprečavajući stvaranje struja, odnosno vrtloga koji može biti dodatna smetnja za lopticu.

Naravno, pored štapa, loptice, malog golf vozila i „fensi" odeće, uz taj sport idu i nepregledni tereni, bez kojih ne bi bio ono što jeste. Neki podaci ukazuju na postojanje više od 100.000 terena na svetu, od toga 1.888 u Engleskoj, 604 u Nemačkoj, 110 u Austriji, 23 u Češkoj, 11 u Sloveniji, šest u Mađarskoj i jedan u Hrvatskoj. Do skoro naša zemlja nije imala teren. Prvi pokušaj da se u staroj Jugoslaviji izradi golf teren zabeležen je tridesetih godina 20. veka. Za to se zalagao Milan Stojadinović, tadašnji predsednik vlade, ali je rat omeo izgradnju terena. Iako je prošlo dosta godina od te prve ideje, zahvaljujući Golf klubu Beograd, od skoro golferi i kod nas mogu uživati u terenu sa devet rupa na Adi Ciganliji, kao i u Žablju, blizu Zrenjanina. Stručnjaci kažu da je obuku za početnike neophodno proći kako se na terenu ne bi pravio zastoj. Uostalom, pravila sa mini-golfa, koji ste verovatno igrali dosad, bitno se razlikuju od „pravog" golfa, te obuka nikako nije na odmet. Inače, teren za golf je velika površina, u proseku od 50 hektara, mada većina zauzima između 30 i 70 hektara. Sastoji se standardno od 18 polja ili jama, ali može imati i devet polja koja se onda dvaput prođu. Postoje i tereni sa većim brojem jama, npr. 36 ili više, često napravljenih tako da se mogu kombinovati na više načina. Tereni su uglavnom prekriveni travom, ali na njima ima i prepreka u vidu bara, jezera, potoka, peščanih površina i šumaraka koji igru čine zanimljivijom i dinamičnijom.

I zato, ako ste golf dosad gledali samo na nekom stranom programu jer niste imali gde da ga upražnjavate, tzv. more Beograda - Ada Ciganlija, jedina vam zasad pruža mogućnost da uživate u čarima tog sporta i pridružite se svima onima koji su pronašli način kako da se rekreiraju i provedu svoje slobodno vreme. A ako ste kojim slučajem i biznismen, onda nikako ne smete da propustite partiju golfa jer imajte na umu izreku: „Ako nisi na terenu, nisi u poslu"!