Iz senke prošlosti - Masoni o filmu

U Izveštaju o radu u 1926. godini masonska loža „Pobratim" u Orijentu Beograd (Arhiv Jugoslavije, fond 100) za današnjeg čitaoca ima nekoliko interesantnih tema.

Glavne aktivnosti „Pobratima" 1926. g.

Navešćemo nekoliko primera iz Izveštaja koji je loža „Pobratim" uputila Velikoj loži Srba, Hrvata i Slovenaca „Jugoslavija".
Gosti lože „Pobratim" u 1926. godini bila su braća iz Italije, Francuske, Engleske, Mađarske i Čehoslovačke.
Loža je u toku te godine primila sedam novih članova...
U Večni Istok otputovala su (umrli su - D.K.) braća Toma Lazarević, koji je 15 godina pripadao ovoj loži i bivao njen časnik, i Manojlo Klidis, jedan od osnivača Lože i njen počasni starešina, čiju smrt oplakuju sva braća.
Između ostalih radova, brat Starešina (Damjan Branković) održao je sledeća predavanja:
1. „Javna nastava u sadašnjosti i prošlosti", izlažući njen istorijski razvitak i njen savremeni pravac;
2. „O slobodi u slobodnozidarskom smislu i o značaju poznate krilatice: sloboda, jednakost i bratstvo".
Brat Mihailo Čubinski, besednik Lože, održao je predavanje o ruskom slobodnom zidarstvu do današnjeg dana.
Brat dr Ivan Ribar održao je jedno veoma uspelo i temeljno obrađeno predavanje o klerikalizmu.
Za mlađe čitaoce da napomenemo da je dr Ivan Ribar otac Ive Lole i Ivice Ribar koji su poginuli u partizanima u vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. Predsednik AVNOJ-a bio je dr Ivan Ribar i on je potpisao njegove odluke. Ivan Ribar je iz slobodnog zidarstva istupio 1937. godine i prišao levičarskom pokretu. Između dva svetska rata bio je veoma cenjen i među Srbima i među Hrvatima. Neposredno posle rata bio je, formalno, šef države, mada su Tito i njegovi saradnici suštinski sve kontrolisali. Stari Ribar im je bio potreban kao buržoaski liberalni političar.

O filmskoj industriji

Masoni su već te godine bili svesni da je film postao „industrija". Smatrali su da određeni „marketinški potezi" - rečeno današnjom leksikom - ne odgovaraju tadašnjim moralnim načelima. To su čak nazvali „nečasnim spekulacijama". Beogradski slobodni zidari kao da su naslutili neke stvari koje će u budućnosti biti neizbežni pratioci umetnosti pokretnih slika. U Izveštaju piše:
„...Inicijativom brata Mihajla Cukića vođena je veoma živa i opsežna diskusija zbog nerazmišljene i na moralno dejstvo neispitane reklame u našoj štampi povodom izbora za mis Jugoslavije, za filmsku industriju. Ova interpretacija brata Cukića naišla je na jednodušno odobravanje braće i braća novinari su primili na sebe da obustave ovu vrstu reklame, kojom se ide na to da se mlade devojke vrbuju na spekulativne svrhe filmske industrije i da na taj način dovode u pitanje svoju devojačku čast, postajući predmetom nečasne spekulacije. Oduševljenje za ovu umetnost niže vrste uhvatilo je dubokog korena i u našem narodu, te je krajnje vreme da se naš svet obavesti o pravim smerovima ovoga vrbovanja mladih devojaka." (podvlačenja D.K.)
Jedna zatvorena organizacija, poput Saveza slobodnih zidara, prepoznala je ogroman potencijal nove umetnosti, njen uticaj na ljudsku svest, privlačnost kojoj čovek teško može da odoli. Zato su i reagovali preko svojih članova - novinara.
Film je odavno postao „umetnost". Međutim potrebno je ukazati na to da su ga slobodni zidari, tada (1926), okarakterisali kao „umetnost niže vrste". I druge ocene su bile vrlo oštre: „ da se mlade devojke vrbuju na spekulativne svrhe", „dovodi se u pitanje devojačka čast", „nečasne spekulacije"...
Slobodni zidari su pristalice istinskog liberalnog kapitalizma, slobode, bratstva i jednakosti. Njihov cilj je moralno usavršavanje čoveka. U ovom citatu možda deluju „konzervativno", ili su se vremena promenila, a u skladu sa tim promenama i pojmovi „liberalno", „konzervativno", „sloboda", „anarhija", „ropstvo", „moral" i „nemoral". U skladu sa tim, možda nije preterano reći da su tada slobodni zidari iz lože „Pobratim" prepoznali nemoral kiča i šunda koji se pod formom marketinga, skrivajući se iza stvarnih umetničkih vrednosti, nameće kao vrhunska vrednost.

Italija i Albanija

U širokom spektru tema o kojima se razgovaralo u loži „Pobratim" jeste i pitanje odnosa sa susedima:
„Brat Svetislav Marodić pokrenuo je pitanje o italo-albanskom paktu, što je dalo povoda Velikoj loži da razašilje okružnicu svima velikim masonskim svetlostima i ukaže na ozbiljne posledice koje mogu proisteći iz ovakve vrste ugovora."
Srpska javnost je, izgleda, „zaboravila" na odnose između Italije i Albanije, na pretenzije prema Valoni i Solunu. S obzirom na to da je izveštaj iz 1926. godine, da su još bila sveža sećanja na Prvi svetski rat, na borbu srpskih i jugoslovenskih masona sa italijanskim masonima u stranim ložama oko razgraničenja, razumljivo je da je u „Pobratimu" pokrenuto ovo pitanje. Događaji su pokazali da se nije baš previše poklanjala pažnja informacijama koje su „braća" preko svojih veza dobijala. Pokazalo se da je to bila greška. Poznato je šta se dogodilo u Drugom svetskom ratu.