Zašto je važna medijska pismenost

Govoreći o glavnim usmerenjima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija pri unapređivanju informatičke pismenosti, profesorka Irini Reljin je objasnila da bi pored osnovne informatičke pismenosti trebalo kod dece razvijati i algoritamski način razmišljanja. Informatika treba da se izučava od osnovne škole, sadržaji treba da budu različiti u odnosu na uzrast, a osnovna informatička pismenost (rad u tekst-procesorima word, excel) ne bi trebalo da bude predmet diskusije jer se od svakog čoveka danas očekuje da ima te veštine. Razvijanje algoritamskog načina razmišljanja podrazumeva da deca „nauče kako mašine rade jer se ubrzano krećemo u okviru nečega što se zove unutrašnje evropsko digitalno tržište, gde će svaka stvar, svaki objekat imati internet adresu i moraćemo da upravljamo ne samo svojim životima nego i stvarima", dodala je prof. Reljin.
Snežana Klašnja je istakla da mladi razvijaju informacionu pismenost, ali da je pri tome važno da mogu da razumeju informacije koje vide na internetu, u štampi, a posebno - da umeju i da ih analiziraju, da analitički promišljaju, da znaju šta da urade sa tom informacijom, kako da je podele i iskoriste u svom životu, ličnom i profesionalnom. „Na konferenciji je istaknuto da je važno razvijati jedan vrednosni sistem, odnosno odnos prema informacijama - sa jedne strane, sposobnost da nešto razumem i da primenim u životu, a sa druge strane, kako tu informaciju kao osoba delim sa drugima i kako utičem na vrednosni sistem", objasnila je S. Klašnja.
Medijski prostor u Srbiji je razuđen, i čini se da je za sve generacije postao komplikovan. Sadržaja ima mnogo, raznog, a po pravilu - što je lošiji, to je agresivniji. Govoreći o tom problemu i stavu Ministarstva za kulturu i informisanje, Nino Brajović je predočio da živimo u vremenu kada govorimo i o informatičkoj i informacionoj revoluciji i da Ministarstvo razume da građani treba sve više da budu uključeni u kritičko i analitičko preuzimanje medijskog sadržaja. Medijski sadržaj više ne nude samo klasični, profesionalni mediji, već danas svako može da bude medijski izvor zahvaljujući informatičkim tehnologijama, pogotovo internetu kao najširoj mogućoj medijskog platformi. „Mi treba da obrazujemo ljude u pravcu kritičkog i analitičkog preuzimanja onoga što nama mediji posreduju, jer mnogo toga često nije tačno ili nije prihvatljivo za određene uzraste. Sa tim u vezi, na konferenciji smo došli do zaključka da bi informatika u školama morala da ima i segment medijske pismenosti" - zaključio je Brajović.