Venecija na vodi

Venecija, jedan od najlepših i verovatno najneobičnijih gradova na svetu, leži na oko 120 malih ostrva Jadranskog mora, u laguni, na ušću reke Brente u Venecijanski zaliv. Taj grad kao da izranja iz mora, i upravo u nasipima, koji drže grad iznad vode, leži tajna njegove čarobnosti.

Više od 150 kanala zauzelo je mesto ulica, a prevozi se čamcima, brodićima, romantičnim gondolama... Duž kanala nalazi se niz crkava i palata prvorazredne vrednosti, i zbog toga je Venecija, kao i njeni kanali, proglašena spomenikom Svetske baštine UNESKO-a.
Ime je dobila po plemenu Veneta, koji su u zalivu, od davnina, živeli kao ribari, provodeći najviše vremena na moru. Zahvaljujući svom jedinom zanimanju, vremenom su stvorili jaku flotu, sa kojom je Venecija gradila svoju imperiju i postala Kraljica Jadrana.

Kroz vekove, Venecija je dosta izgubila od svoje ekonomske i političke moći, ali je gradsko umetničko blago pomoglo da se mesto očuva kao jedinstveni svetski kulturni centar. Mermerne i kamene palate, građene između 1100. i 1800. godine, ponosno stoje sa obe strane Velikog kanala (Canal Grande), srca Venecije, i odolevaju zubu vremena. Na tim grandioznim građevinama mogu se videti umetnički radovi neprocenjive vrednosti.

Tokom cele godine, „grad na vodi" posećuju turisti iz celog sveta. Interesantna i jedinstvena lokacija daje Veneciji magičnost i lepotu, ali i dosta problema. Tokom većeg dela godine, trgovi, šetališta, bazilike, kuće i restorani bivaju poplavljeni. Ponekad je turistima zabavno da, uživajući u čuvenom italijanskom espresu i sladoledu, brčkaju noge u vodi, ali ljudima koji tamo žive, to predstavlja noćnu moru. Naravno, takav život nije nov za žitelje Venecije, njihov grad polako tone već hiljadu petsto godina! To je rezultat podizanja nivoa Jadranskog mora i ulegnuća zemlje na kojoj se nalazi grad.

Projekti za očuvanje Venecije

Drama oko očuvanja Venecije traje još od 1966. godine, kada je došlo do velike poplave koja je pretila da potopi ceo grad. Grad je više od jednog metra bio pod vodom, a šteta je bila ogromna. Otada je potrošeno mnogo novca na razne studije i projekte koji bi trebalo da omoguće spas tog jedinstvenog mesta.

Naučnici italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju tvrde da je nivo vode u poslednjih hiljadu godina porastao za 30,5 cm, što znači da bi Venecija mogla da nestane do kraja ovog veka. Oni su analizirali lokalne kamenolome kako bi proučavali ranije promene nivoa mora, a te modele su iskoristili za predviđanje budućih promena. Stručnjaci tvrde da bi rast nivoa vode između 92 i 122 cm do 2100. godine značio potop Venecije i 33 područja duž obale. Ta područja uključuju Fjumičino u Laciju, Versiliju u Toskani i obalske oblasti u blizini Katanije, Kaljarija i Oristana.

Albert Amerman, američki arheolog i zaljubljenik u Veneciju, tvrdi da je sistem za očuvanje grada preko mobilnih brana osuđen na propast. Naučnik je godinama izučavao podvodne temelje grada i smatra da je najveća opasnost u tome što grad tone mnogo brže nego što je predviđeno usled težine građevina koje leže na nasipima i geološke promene te zone.

Inženjeri konzorcijuma „Nova Venecija" (Venezia Nuova) odbacuju Amermanov projekat u korist svog projekta „Mojsije" (po legendi o Mojsiju koji je rastavio more), vrednog dva i po miliona dolara, koji podrazumeva da se podigne 79 podvodnih kapija i tako privremeno razdvoji Venecijanska laguna od Jadranskog mora, kada nivo vode poraste za više od jednog metra. Međutim, članovi partije Zeleni (ekološka partija Italije), smatraju da će brane biti podignute 250 dana u toku godine, što bi bilo pogubno i za onako krhki ekosistem lagune. Njihovi protivnici kažu da brane neće biti podigute više od 300 sati godišnje, a da je ekosistem već uništen velikom navalom turista i okolnim naftnim rafinerijama. Uprkos kontroverzama, čini se da projekat „Mojsije" ostavlja najviše nade za Veneciju.