Dobro raspoloženje i kreativnost

„Generalno, pozitivno raspoloženje poboljšava kreativno rešavanje problema, doprinosi fleksibilnosti i pažljivijem razmišljanju", kaže Rubi Nadler, postdiplomac na Univerzitetu Zapadnog Ontarija. Ona i njene kolege Rahel Rabi i Džon Pol Minda sproveli su istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu Udruženja za psihološke nauke. U tom istraživanju mladi postdiplomci tragali su za određenom vrstom metode koja poboljšava kreativno razmišljanje.

Studenti koji su učestvovali u eksperimentu „stavljani su" u različita raspoloženja, a onda im je dat zadatak da klasifikuju grupe slika po vizuelno komplikovanim obrascima. Istraživači su kod ispitanika izazivali različita raspoloženja pomoću muzičkih spotova i video-klipova. Najpre su pokušali da utvrde koji od tih sadržaja čine ispitanike najsrećnijim, a koji najtužnijim.  

Najsrećnijim ih je činila energična Mocartova muzika, a među video-klipovima - oni sa bebama koje se smeju. Te rezultate istraživači su koristili zajedno sa „tužnom" muzikom iz „Šindlerove liste" i televizijskim izveštajem o zemljotresu, kao i sa neutralnom kompozicijom i videom koji ne utiču bitno na raspoloženje. Grupe ispitanika izložene su tim sadržajima, a zatim je trebalo da uoče obrasce po kojima su klasifikovane grupe slika.  

„Srećni" dobrovoljci bili su bolji u sagledavanju pravila po kome su grupisani uzorci slika, od onih koji su bili izloženi tužnim i neutralnim sadržajima. „Ako imate projekat koji zahteva da mislite inovativno, ili imate problema da pažljivo razmotrite zadatak - pozitivno raspoloženje može biti od velike pomoći", navodi Rubi Nadler. Slušanje muzike je jednostavan način da sebe dovedete u dobro raspoloženje, međutim, Mocartove kompozicije ne izazivaju dobro raspoloženje kod svih ljudi: svako ima „svoju" muziku koja pozitivno deluje na njega. Nadlerova takođe smatra da u vezi sa svim tim - ljudi vole da gledaju smešne video-klipove na poslu. „Mislim da ljudi nesvesno pokušavaju da izazovu pozitivno raspoloženje", a time i povećaju kreativnost i sposobnost rešavanja zadataka, navodi ona. Prema zaključcima studije, ono što je do sada smatrano „gubljenjem vremena" može zapravo biti dobro i korisno za poslodavce.  

Priredila Tatjana Cvejić