Habl i istraživanja galaktičkih jata i kosmičke pozadine

Danas mi otkrivamo te ožiljke posmatrajući najstarije svetlo svemira. Pošto je svetlo stvoreno pre blizu četrnaest milijardi godina, vidimo ga kao slabe mikrotalase, pa je stoga i nazvano „kosmička mikrotalasna pozadina" (cosmic microwave background - CMB). Prožima ceo svemir, ispunjavajući ga merljivim fotonima.

Kosmička mikrotalasna pozadina može biti iskorišćena za sondiranje kosmosa putem Sunjajev-Zeljdovičevog efekta, koji je prvi put primećen pre 30 godina. Na Zemlji možemo da otkrijemo kosmičku mikrotalasnu pozadinu (CMB) kada mikrotalasni fotoni, koji je sačinjavaju, kroz svemir doputuju do nas.

Na tom putovanju fotoni mogu da prođu kroz galaktička jata u kojima se mogu naći elektroni visoke energije. Ti elektroni dodaju fotonima malo energije. Otkrivanje tih osnaženih fotona putem teleskopa jeste izazovno, ali i važno - oni mogu da pomognu astronomima da razumeju neke od osnovnih karakteristika svemira, kao što su položaj i raspodela gustih galaktičkih jata.

Habl je posmatrao RX J1347.5-1145 - jedno od najmasivnijih galaktičkih jata, koje je deo projekta „Otkrivanja i istraživanja jata i supernova pomoću Habla" (Cluster Lensing And Supernova survey with Hubble - CLASH). To posmatranje jata, koje je udaljeno pet milijardi svetlosnih godina od Zemlje, pomoglo je Atakaminoj velikoj antenskoj milimetarskoj/podmilimetarskoj teleskopskoj grupi (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array ALMA) u Čileu - kada je proučavala kosmičku mikrotalasnu pozadinu koristeći temperaturni Sunjajev-Zeljdovičev efekat. Rezultati tog posmatranja prikazani su u plavičastoljubičastim nijansama.