Zlatna luka sveta

Velika platna holandskih slikara 17. veka možda najbolje svedoče o raznolikosti i koloritnosti tadašnjeg života. Holanđani su i pre 17. veka bili poznati kao vešti moreplovci i kartografi. Ipak, taj, zvanično nazvan, „zlatni vek" (1585-1672) doneo je Holandiji potpunu hegemoniju nad svetskom pomorskom trgovinom.

I kao da oduvek Holandija simboliše teritorijalno malu, ali više nego otvorenu zemlju koja prihvata strance, uživa u otkrivanju nepoznatog a njeni državljani su i dan-danas poznati kao veliki svetski putnici.

No vratimo se u zlatno doba. Iako je holandski narod vekovima primoran da se bori sa vodenom stihijom kako bi obezbedio opstanak na niskoj zemlji, blizina mora donela je i neverovatne pomorske i trgovačke prilike.

Razvoj holandske mornarice, znanje i iskustvo moreplovaca i trgovaca „okrenuli su" neistraženi svet ka Amsterdamu i učinili ga vodećom lukom sveta. Brodovi najvećih trgovačkih kompanija osvojili su velika bogatstva dalekih kontinenata, Amsterdam je postao najbogatiji trgovački grad na svetu, sa razvijenom berzom, prvim investicionim fondovima i menjačnicama.

Raskošne trpeze i umetnička ostvarenja

Pored ekonomskog i političkog prosperiteta, putovanja u egzotične predele Indije, Azije i Brazila donela su meštanima toliko novih proizvoda, materijala, namirnica i uzbudljivih ukusa. Nova čulna iskustva inspirisala su umetnike, zanatlije, a prve lukovice donesene iz Azije pokrenule su holandsku „maniju za tulipanima", koja ne jenjava ni danas.

Oslikane gozbe iz tog perioda svedoče o maštovitoj i bogatoj trpezi koja je, naravno, sadržala latice cveća, ali i druge neobičnosti. Aromatični začini, kafa, duvan, egzotično voće, poput ananasa, i otkriće čaja potpuno su osvežili dotadašnje navike Holanđana u ishrani. Narod koji je dotad imao samo dva vrlo jednostavna obroka počeo je da uživa u istraživanju novih ukusa.

Kuvarski priručnici toga doba svedoče o vrlo ekstravagantnoj kuhinji, čak i za današnje standarde. Među mnogo neobičnih i ambicioznih receptura, izdvaja se pečena guska sa korenom kurkume i karamelama od paste dunje.

Čuvene holandske vafl poslastice (Waffel - kružne oblande u prelivu od meda, karamele ili marcipana) oslikane su kao obavezni detalj na sedamnaestovekovnim trpezama, a uz njih su se služili i medeni kolači sa đumbirom, karamelizovani bademi i štapići cimeta.

Uporedo sa ekonomskim i privrednim razvojem, cvetaju kultura, umetnost, nauka. Holandski fizičar, matematičar i astronom Kristijan Hajgens patentirao je polovinom 17. veka džepni sat i projektovao sat sa klatnom; razvio je talasnu teoriju svetlosti, otkrio Saturnov mesec Titan.

Čuveni Rembrant van Rajn proslavio je holandsku umetnost crtežima, gravurama, impresivnim slikarskim kompozicijama i autoportretima. Autentičnim ozbiljnim izrazom, neverovatnom snagom zapažanja, kontrastom svetlog i tamnog obeležio je baroknu kulturu, ali i celokupnu istoriju evropskog slikarstva.

U zlatnom veku nastaju i prvi obrisi jedinstvene holandske arhitekture, ambiciozni planovi za izgradnju kanala koji su i danas pečat „grada na vodi". U to vreme su počele da niču i tipične amsterdamske visoke kuće povezane poprečnim kaldrmisanim ulicama.

Nova stvaralačka plima

Teško je poverovati da „najniža zemlja na svetu" koju je zadesilo toliko prirodnih nepogoda, poplava, danas predstavlja bogato industrijsko, privredno i turističko jezgro Evrope. Gotovo četvrtina teritorije nalazi se ispod nivoa mora, pa stanovnici ulažu veliki trud u održavanje dina, brana i nasipa koji ih štite od novih poplava.

Holandija je jedan od najvećih izvoznika hrane na svetu a posebno je produktivna u proizvodnji organskog voća i povrća. Uz veliku pomoć države, farmeri se „bore sa severnjačkom prirodom" na najsavremenije načine.

Uz stalne invencije i poštovanje najviših standarda, uspeli su da nadoknade manjak sunca i previše padavina. Sistem plastenika sa specijalnim lampama i umešnost u hortikulturi poznati su širom sveta, a oko 60% svetske trgovine cvećem odvija se na holandskim berzama.