U borbi za zdrava srca

Nesumnjivi napredak u lečenju kardiovaskularnih bolesti - najnoviji stentovi, savremeni skeneri - spasao je mnoge živote, ali nažalost, nije izmenio činjenicu da svaki drugi stanovnik Srbije, pa i regiona, umire od posledica neke kardiovaskularne bolesti.
U emisiji „Sve boje života" profesor doktor Nebojša Tasić govorio je o uzrocima sve prisutnijih kardiovaskularnih bolesti, ali i svemu onome što savremena medicina nudi obolelima i ljudima koji žele da na vreme zaštite svoje zdravlje. 

Kako objasniti sve veći broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti na ovim prostorima?

- Svi u ovom regionu delimo veoma sličan, ako ne i isti način života kombinovan sa stresom, faktorima rizika koji su jako izraženi, u koje pre svega spadaju pušenje, fizička neaktivnost, veoma sličan način ishrane. Ali da stvar upotpunim, sve zemlje evroazijskog regiona (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Azerbejdžan...) imaju takođe veoma visok rizik obolevanja i umiranja od infarkta i šloga.

Činjenica je da oni koji su ušli u sedmu deceniju znaju da treba da kontrolišu zdravlje. Čini se da je kod njih svest o sopstvenom zdravlju veća nego kod pripadnika tzv. „srednje generacije". 

- Upravo je zato HISPA (Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga) napravila jednu aplikaciju za mobilne telefone (i za ajfon i za android telefone), gde možete dobiti najnovije i najkvalitetnije savete o tome jer mislimo da je edukacija lekara i stanovništva ono što je najvažnije. Zato mladi ljudi treba da se redovno pregledaju kod svog porodičnog lekara - ako je potrebno i ako imaju visok kardiovaskularni rizik. Da napomenem, HISPA centri nisu domovi zdravlja, mi ne lečimo „sve i svja". Mi smo tu da identifikujemo bolesnike koji imaju veoma visoku verovatnoću da dožive infarkt i šlog i da na vreme to sprečimo.

Šta se dešava sa onima koji inače imaju nizak krvni pritisak, ali se odjednom pojavi problem?

- Nije odjednom, daću vam jedan primer: najveći broj žena ima veći deo života nizak krvni pritisak, jer, poznato je da i polni hormoni i druge stvari u generativnom periodu štite žene. Recimo, kod žena koje su pušači čim dođe do menopauze, prestanka menstruacije, vrlo brzo dolazi do skoka krvnog pritiska jer krti krvni sudovi i drugi faktori odrade svoje. Ništa to nije odjednom, postoji određen put, faktori rizika koji su doveli do toga.

Na koji način ljudi mogu da stignu do HISPA centara, da li treba da ih uputi ordinirajući lekar ili oni mogu sami da se jave (jer upravo pokušavamo da im skrenemo pažnju da određene zdravstvene tegobe ne pripisuju promenama vremena, čemu smo svi skloni)?

- Ljudi prate svoj organizam, znaju da li im više smeta prelazak iz toplog u hladno ili iz hladnog u toplo. U razgovoru sa lekarom doznaju šta se radi u tim trenucima. Prvo se malo redovnije meri krvni pritisak, da se vidi kako se čovek oseća; ako je zaista mnogo loše treba da se javi svom lekaru koji će ga pregledati i odrediti šta je najbolje za njega. Naravno, to stvara velike gužve u čekaonicama jer u toj varijanti svi 'nagrnu' kod lekara. To je jedan deo priče, drugi deo priče su HISPA centri, koje imamo i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama - zaista se trudimo da u velikom broju centara pregledamo što više ljudi i na taj način pružimo pacijentu ono što je najbitnije. Pacijenti mogu i samostalno da se jave, ali i tu molim za razumevanje - veliki broj ljudi traži našu pomoć jer su pregledi kompletni, imamo i svoje programe dijete, programe fizičke aktivnosti prilagođene njima, antistres programe. Ne može se ista terapija primeniti na svakog ko ima povišen pritisak. Režim ishrane i fizička aktivnost moraju biti prilagođeni svakom pacijentu ponaosob, i zbog toga smo, primenom najsavremenijih svetskih i domaćih programa, akcenat stavili na individualnost.

HISPA centri se otvaraju kako u okviru kliničkih centara tako i u domovima zdravlja i banjskim centrima u Srbiji i zemljama u regionu, Crnoj Gori, Bosni...

- Mi se razvijamo, otvaramo HISPA centre u još većem broju klinika i zemalja. U Republici Srpskoj smo otvorili centre u velikom broju ustanova, uključuju se i druge zemlje u okruženju (Bugarska, Makedonija). Posebno sam ponosan na naše saradnike. Moramo edukovati i pacijente, oni se i sami edukuju. Nažalost, neki dobro, neki loše, putem interneta. Mnogo je i emisija na televiziji, mnogo je portala, mnogo je veb-stranica i mi se trudimo da im pružimo najvalidniju, najbolju informaciju; u krajnjem slučaju, živa reč je najvažnija, poseta lekaru, osmeh - to je ono što je za pacijenta najvažnije.