Prednosti digitalizacije kulturnog nasleđa

Internet prezentacije kulturnih ustanova i onlajn-katalozi muzeja i biblioteka utiču na to da ljudi više učestvuju u kulturnom životu. Na koji način tehnološki, društveni i kulturni aspekti utiču na izbor sadržaja i dostupnost digitalizovanih dokumenata široj publici? Da li postoje strogo ustanovljena pravila u stvaranju sveobuhvatnog mozaika kultura?

Svrha digitalizacije kulturnog nasleđa je višestruka. Digitalne forme sadrže podatke o vremenu i mestu nastanka nekog dokumenta ili istorijskog artefakta, informišu o ustanovi u kojoj se čuva dokument itd. Praćene su softverskim alatkama koje omogućavaju različite aktivnosti korisnika. Nova karakteristika pristupa kulturnom nasleđu jeste interaktivnost.
Kada je reč o kriterijumima koji utiču na to koji će sadržaj biti digitalizovan, prevashodno se bira najvrednija, najviše korišćena ili najugroženija građa. Ali isto tako, postavlja se pitanje koja je svrha očuvanja - pamćenje ili upotreba? Da li je digitalno trajanje objekata ograničeno zastarevanjem softvera ili validnosti zakonske regulative?

Globalizacija i širenje novih tehnologija pokrenuli su teorijske, pa čak i političke debate o sudbini nacionalnih kultura i očuvanju njihove autentičnosti.

Svaka selekcija podrazumeva da se nešto sačuva, a nešto drugo zaboravi. Kulturna politika određuje kriterijume izbora, prioritete i obim digitalizacije. Osim toga, treba voditi računa i o novom načinu percepcije kulturnog nasleđa koje se digitalizacijom izvlači iz prošlosti.

Istraživanja potvrđuju pretpostavke da oni koji pristupaju kulturnim sadržajima na internetu radije učestvuju u kulturnim događajima u realnom prostoru. Ustanove kulture dobijaju novu priliku da dopru do svoje publike, a kulturna dobra koja su u prošlosti preneta izvan matične zemlje mogu da se na neki način 'vrate' u sredinu, ako ne u fizičkom, onda svakako u digitalnom obliku.