Iskustvo virtuelne stvarnosti

Kako virtuelna stvarnost postaje jedna od najdinamičnijih i najprivlačnijih oblasti za mnoge umetnike i nove sadržaje, posebno zanimljivu celinu Festivala čine prezentacije projekata virtuelne stvarnosti i VR Arena kao prozor u budućnost filmskog pripovedanja.

Katrin Alen je nezavisna producentkinja digitalnih medija. Njen rad je posvećen kreiranju snažnih, impresivnih iskustava putem kojih publika može da nauči nešto novo ili dobije drugi ugao gledanja na život - bilo da su u pitanju aplikacije, virtuelna stvarnost, video, binarni audio-zapisi, živi događaji, bilo da je reč o mešavini svih pomenutih medijuma. Sa Katrin Alen, gošćom festivala Play UK, razgovarali smo za Internet portal RTS-a.

Kako nastaje VR (virtuelno) iskustvo?

- Kao i svaka umetnička forma, VR počinje sa idejom. Kada smišljamo koncept, važno je da razmišljamo prostorno. Često je najbolje da inspiraciju potražimo u drugim formama koje koriste fizički prostor, kao što su pozorište, vajarstvo ili umetnička instalacija. Stvaranje VR sadržaja je mnogo pristupačnije nego što mislite. Možete da ga napravite od snimljenog sadržaja, koristeći nekoliko kamera koje su povezane pomoću rama tako da snimaju 360 stepeni, ili možete da iskoristite program za dizajn video-igara kao što je Juniti endžin (Unity engine) kako biste stvorili tri-de okruženje. Ako se odlučite da iskoristite video-materijal, treba da povežete sve snimke u sferu koristeći specijalizovani softver.

Vaše VR iskustvo možete da eksportujete u format videa od 360 stepeni koji ne podrazumeva interaktivnost, a ukoliko želite da je dodate, treba da napravite VR aplikaciju. Video je najlakša opcija i odličan način da započnete rad na ovom polju. Na tržištu postoji nekoliko kamera koje snimaju 360 stepeni,  jednostavne su za upotrebu i relativno pristupačne, na primer Samsungov model gir 360 (Gear 360) ili riko teta (Ricoh Theta).

Moj savet za dizajniranje VR sadržaja: stalno testirajte, testirajte, testirajte! Stalno pokazujte svoj rad publici, u različitim fazama rada. VR može da bude veoma moćan umetnički izraz, i zbog toga je važno da ga stalno testiramo pre objavljivanja.

Kakva nova iskustva istražujete u svom radu?

- Veoma sam zainteresovana za VR iskustva koja se ne bave fikcijom, kroz koja publika može da nauči nešto novo ili vidi stvari iz drugačijeg ugla. Takođe mislim da VR, kao medij, ima mnogo veći uticaj zbog svoje interaktivnosti, a ne samo priče koju prikazuje. Najbolja VR iskustva  omogućuju korisnicima da dožive sopstvene priče, ne nameću svima istu priču. Osećaj putovanja kroz vreme ili saradnje sa neverovatnim muzičarom teme su koje istražujem u svom radu.

Da li postoji neistraženi potencijal van domena fikcije?

- Da, postoji dosta neiskorišćenog potencijala kada su u pitanju digitalna iskustva koja se ne bave fikcijom, i to je generalna pojava. Tehnologija pruža odlične prilike za sticanje novih veština i znanja. Uz VR publika uči kroz interakciju, a ne samo naraciju. Ova vrsta znanja se lakše prihvata i pamti. Pored toga, publika sve više zahteva sadržaj za učenje koji se zasniva na VR iskustvima. Istraživanje kompanija KomRes (ComRes) i Vigin (Wiggin) pokazalo je da 67 procenata odraslih u Velikoj Britaniji posle VR iskustva smatra da bi to bio „inovativan način učenja".

Između ostalih, producent ste VR dokumentarnih filmova „Uskršnji ustanak" i „Bez čavrljanja". Kakvim se temama vaši filmovi bave?

- „Uskršnji ustanak" prikazuje umetničko putovanje u sećanje običnog čoveka koji se našao u središtu neverovatnog događaja. Nastao je 2016. godine kao rezultat saradnje organizacija Bi-Bi-Si (BBC Learning), Krosover labs (Crossover Labs) i VR studija VRTOV. Ovo iskustvo vam pruža mogućnost da proživite nečija sećanja i putujete u prošlost do momenta koji je zauvek promenio istoriju Irske: Uskršnji ustanak 1916. godine. Uz VR publika može da putuje sa Vilijemom Maknivom, koji se priseća kako izgleda biti pobunjenik u Dablinu pre više od 100 godina. „Bez čavrljanja" je VR iskustvo od 360 stepeni i publici pruža mogućnost da učestvuje u razgovoru dve veoma poznate mlade žene; one diskutuju o velikim temama koje čine osnovu svakodnevnog života i o dinamičnom svetu u kom živimo. Taj projekat je realizovan 2016. godine kao VR iskustvo namenjeno uglavnom ženskoj populaciji. Istraživanje sprovedeno u SAD pokazuje da je muška populacija koja koristi VR skoro dvostruko veća od ženske populacije (YouVisit, 2016). Takođe smo rešili da testiramo hipotezu da je prirodan razgovor jedan od najboljih načina za razmenu i razvoj ideja. VR može da doprinese toj konverzaciji i motiviše korisnike da se uključe u diskusiju.