Paralelni svet u nama, 2. deo

"To je kombinacija", ističe dr Mirjana Rajilić Stojanović, docent na Tehnološko- metalurškom fakultetu. "Zato što verovatno mi dobijamo od majke mikrobiotu. Još uvek se ne zna tačno način kako je ona u nas postavljena. Ali uslovi sredine definitivno utiču negativno na mikrobiotu. Ono što je meni bilo ilustrativno je primer indijske dece."

U kontekstu autoimunih bolesti ona su mnogo zdravija kada se rode u Indiji, a ta ista deca, sa istom porodicom i genetikom, ako se rode u Britaniji (zbog velike migracije iz Indije i Pakistana u Veliku Britaniju) postaju vrlo podložna autoimunim bolestima.

Negativne posledice na zdravlje imaju i loši higijenski uslovi, prekomerna upotreba upotreba antibiotika i deterdženata ili različitih konzervanasa u hrani.

"Kada pomislite, ako nešto stoji na polici i konzervirano je, znači da tu postoji hemikalija koja sprečava razvitak mikroorganizama", razmišlja naša sagovornica. "Ako taj proizvod unesete u svoje telo, on će takođe sprečavati rast mikroorganizama! Ta hemikalija je dobra za proizvod, ali ne i za našu mikrobiotu."

Istraživanja nedvosmisleno potvrđuju da je savremeno doba uticalo na poremećaj mikrobiote. Istovremeno, primer ljudi koji žive u Amazoniji ili Africi, koji međusobno imaju veoma sličnu mikrobiotu, dokazuje da je upravo njihov prirodni način života dobar za nju.

"Mi se, naravno, danas nećemo preobratiti u neku plemensku zajednicu, ali mislim da je dobro jesti što prirodniju hranu od celog zrna, i od celog proizvoda - biljke", kaže Mirjana. U prilog tome navodi primer gostovanja Džejmija Olivera u Americi kada je ustanovio da deca nisu znala kako izgledaju paprika i paradajz, jer su stalno jeli sos sa paradajzom, zapravo industrijski spremljenu hranu.

"Vraćanje prirodi je način da ponovo uspostavimo zdravu i funkcionalnu mikrobiotu", ističe Mirjana i objašnjava šta u ovom trenutku znamo.

"Nove generacije lekova i funkcionalna hrana kakva se danas dizajnira, biće zasnovani na interakciji mikrobiote i ljudskog zdravlja i hrane kao modulatora mikrobiote".
U ovom kontekstu, važan je primer Amerike koja ima ogroman problem jer je trećina populacije gojazna. Po prvi put, situacija u ovoj zemlji potvrđuje da će prognozirani životni vek dece biti kraći nego njihovih roditelja, što je poražavajuće.

"Oni masovno imaju obolelu, masnu jetru, i mislim da su prepoznali, pošto je ustanovljena veza između poremećaja mikrobiote i bolesti, da moraju da popravljaju situaciju. Dalji prosperitet civilizacije moguć je samo ukoliko uzmemo u obzir značaj mikrobiote, ukoliko razvijamo metode da je očuvamo". 

Veličanstveni univerzum

Fantastičan je podatak da je ljudski genom kod svih ljudi isti 99,99 % , dok su naše mikrobiote međusobno različite 80-90% , što govori o izuzetnoj raznovrsnosti tog neobičnog mikrosveta koji živi u nama. Možemo ga posmatrati i kao forenzičko sredstvo jer predstavlja specifičan „otisak prsta" svakog pojedinca.

"Kada ljudi kažu da smo se genetski navikli da jedemo određenu hranu, mislim da taj podatak govori o grešci u interpretaciji. Nismo se mi navikli nego naša mikrobiota", kaže naša sagovornica.

Ovaj podatak postaje važan u situaciji kada se primenjuju univerzalni načini lečenja.Primer popularnosti soje kao izvora izoflavona, fitoestrogena koji mogu da spreče razvoj raka dojke, to najbolje potvrđuje.

"Ispostavilo se kako je neophodno, da bi soja imala zdravstveni efekat, da se taj prirodni izoflavon soje transformiše do oblika kakav pokazuje dobru fiziološku aktivnost. I to se dešava samo sa jednim delom ljudi, i to samo sa onima koji mogu da izvrše tu transformaciju, a to su uglavnom ljudi iz Azije koji tradicionalno jedu soju", objašnjava Mirjana Rajilić Stojanović.

Recept za nas sa ovih prostora bio bi da se hranimo i lečimo biljkama tipičnim za naše područje, jer smo se mi, tojest, naša mikrobiota, navikli da sa njima sarađujemo.

Biti prirodan

Ukazujući na činjenicu da siromašna društva kao predominantnu hranu koriste biljke, Mirjana ističe: "Volela bih da se pročuje da ishrana puna proteina nije dobra za naše zdravlje, zato što se fermentacijom proteina prave različiti, jako toksični kancerogeni proizvodi."

Naša sagovornica ukazuje na još jedan važan problem koji je savremena civilizacija donela - prekomernu upotrebu prostih šećera i masti.

"Mislim da će jednog dana postati prilično jasno da prosti šećeri nisu dobri, ali da ugljeni hidrati nisu loši. Ugljeni hidrati su grupa koja obuhvata i proste šećere," kaže naša sagovornica.

"Mi smo ranije uklanjali ugljene hidrate koji nisu mogli da budu svareni pod dejstvom čovekovih enzima. Danas je jasno da su mekinje u hlebu dobre i da one zapravo hrane našu mikrobiotu. Tu vidim malo pomeranje."

Suština problema sa šećerima i mastima jeste u tome da je zloupotrebljen naša sklonost ka slatkom i masnom.

Ovo potvrđuje i naša sagovornica. "Danas je hrana dizajnirana da bude i slatka i masna, to nam se sviđa. To je senzualna karakteristika koju ljudski organizam prepoznaje kako bi u obilju hrane prepoznao onu energetski bogatu".

Postepenim osvešćivanjem i balansiranjem onoga koliko treba da uživamo u hrani i koliko nam ona čini dobro, doći ćemo do rešenja da jedemo prirodnije i zdravije.

"Biće to dobro i za nas i za našu mikrobiotu. Mislim da je nekakav univerzalni recept za zdravlje i sreću da budemo što prirodniji", zaključuje dr Mirjana Rajilić Stojanović priču o veličanstvenom univerzumu mikroba u nama.