Na tragu savršene pop pesme

Kompjuterski program nastao po uzoru na Darvinovo učenje o prirodnoj selekciji, i muzički ukus 7.000 korisnika sajta koji su naučnici koristili u svrhu svog istraživanja - mogu biti put ka stvaranju savršenog pop zvuka, prema istraživanju objavljenom u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences".

Naučnici tog koledža smislili su način stvaranja muzike iz zvukova, bez učešća kompozitora. Programirali su kompjuter da stvara nizove slučajnih zvukova, i analizirali mišljenje muzičkih potrošača - koji im se zvukovi najviše sviđaju. Rezultat je - muzika satkana od sofisticiranih akorda i ritmova nalik na današnju pop muziku.

Naučnici su testirali teoriju da jezik, muzika i umetnost uopšte evoluiraju na osnovu Darvinove teorije, slično živim bićima. Oni su simulirali ovu „kulturnu evoluciju" pomoću 7.000 glasova korisnika interneta, u eksperimentu koji je osmišljen da odgovori na nekoliko pitanja: može li muzika da postoji a da nije proizvod svesnog stvaralačkog čina; ako je tako, kako bi ta muzika zvučala?

Jedan od učesnika istraživanja, profesor Armand Leroj, navodi da je muzika nastala kroz tradiciju i kontinuitet muzičkih genija: „Bah je predao baklju Betovenu, koji ju je dao Bramsu; Lenon i Makartni su je dali Galagerovima (Oasis) koji su je predali Krisu Martinu (Coldplay). Ali da li je to zaista ono što pokreće muzičku evoluciju? Zapitali smo se - da li je izbor potrošača-slušalaca prava sila koja pokreće promene u muzici?

Milion izbora je milion kreativnih činova. Kao što je prirodna selekcija kreirala život na zemlji, tako bi trebalo da je moguće stvoriti selekcijom idealnu pop pesmu, zaključak je ovog istraživanja.

U ovom istraživanju, kompjuterski algoritam pod nazivom DarwinTunes podržava 100 nizova muzičkih fraza od po osam sekundi, a slušaoci su ih vrednovali ocenama od jedan do pet. Algoritam je potom spajao deset najbolje rangiranih, uparivao ih kao „roditelje" a zatim mešao pojedine muzičke elemente parova da bi dobio 20 novih nizova. Njima su zamenjivani prvobitni „roditelji" i manje zadovoljavajući „parovi".

Ovaj proces predstavljao bi jednu „generaciju" muzičke evolucije. U vreme objavljivanja, DarwinTunes je evoluirao kroz 2.513 generacija.

Priredila Tatjana Cvejić