Povodom Svetskog dana vlažnih staništa

Iako ključna za naš opstanak, vlažna staništa su pod velikom pretnjom ‒ otkriva Crvena lista evropskih staništa.

Поводом Светског дана влажних станишта

Prvi put je urađena sveobuhvatna procena evropskih staništa, koja pruža jasnu sliku stanja 490 staništa u 35 država širom Evrope. Na Crvenoj listi evropskih staništa, čiju je izradu podstakla Evropska komisija, radilo je više od 300 stručnjaka koji su procenili trenutno stanje prirodnih i poluprirodnih kopnenih i vlažnih staništa. Rezultati procene otkrivaju da je više od trećine kopnenih staništa ugroženo ‒ više od tri četvrtine tresetišta, više od polovine travnatih staništa, i skoro polovina jezera, reka i obala u Evropi. Status šuma, vresišta i kamenjara je nešto bolji, no ništa manje zabrinjavajući. Uloga prirodnih staništa je višestruka, i danas postoje jasni pokazatelji njihovog značaja u pružanju brojnih dobrobiti ljudskoj zajednici.

Obeležavanje Svetskog dana vlažnih staništa, ove godine posvećeno je ulozi koju ona imaju u smanjenju rizika od prirodnih nepogoda. Vlažna staništa predstavljaju prirodni štit za stanovništvo koje je izloženo razarajućem riziku od poplava, suša i snažnih oluja.

„Vlažna staništa se svrstavaju u najznačajnija prirodna područja u smislu očuvanja biološke raznovrsnosti, ekološke produktivnosti i ublažavanja posledica ekstremnih vremenskih nepogoda. Učestale prirodne katastrofe u regionu u poslednjih nekoliko godina mogu se u znatnoj meri ublažiti ili izbeći mudrim upravljanjem rekama, priobaljem i plavnim dolinama. Ipak, svedoci smo sve većeg pritiska na ta vredna staništa i njihovog kontinuiranog nestajanja", rekao je Boris Erg, direktor IUCN kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju. Naučnici upozoravaju da vlažna staništa gubimo brže od bilo kog drugog ekosistema. Poslednji podaci kažu da je u prošlom veku nestalo čak 64%, a da svake godine izgubimo 1% onih preostalih. Ona se isušuju i menjaju kao rezultat razvoja proizvodnje, rastuće potrebe za obradivom zemljom i urbanizacije.

Metodologija na osnovu koje je izrađena Crvena lista evropskih staništa zasniva se na kategorizaciji i kriterijumima IUCN Crvene liste ekosistema, koja predstavlja globalni standard za procenu rizika po ekosisteme: ukazuje na one koji su pod najvećim rizikom gubitka biodiverziteta i nestajanja, podiže svest o pretnjama i mogućim posledicama koje bi njihova degradacija imala za čoveka, dok istovremeno opisuje na koji način poboljšano upravljanje ekosistemima smanjuje rizike od prirodnih nepogoda i jača otpornost i prilagođavanje prirodnim promenama.

Pored toga što su dom hiljadama biljnih i životinjskih vrsta, evropska staništa pružaju važne usluge ekosistema kao što su zaštita zemljišta, pohranjivanje ugljen-dioksida i ublažavanje globalnog zagrevanja. Nažalost, propadaju i po obimu i po kvalitetu iz više razloga, a mnogi ugrožavajući faktori su u porastu. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja i napuštanje tradicionalne ispaše, isušivanje i zagađenje, invazivne vrste biljaka i životinja, širenje naseljenih područja (a sa tim u vezi i razvoj infrastrukture) istovremeno ugrožavaju kopnena staništa. Na moru su najizraženiji: zagađenje, zasićenje hranljivim materijama, štetni načini ribolova, kao i regulacija i izgradnja obalnih područja. Štetni efekti klimatskih promena će se vremenom uvećavati, a već su vidljivi u nekim morskim i kopnenim ekosistemima.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.