Za koga se piše doktorat?

 Doktorat je izraz poverenja, smatraju urednici knjige i autori eseja „Doktorati u prozi: Ilustrovane priče" Nikola Zdravković, pomoćnik urednika časopisa Elementi i Ivan Umeljić, urednik izdanja Centra za promociju nauke. Međutim, od svih radova koje istraživač napiše, doktorat je najmanje poznat, kako među kolegama tako i u široj javnosti, čulo se juče na predstavljanju ovog izdanja u EU info-centru.

Prema jednoj od statistika, prosečan broj čitalaca jednog doktorata je samo 1,6, uključujući i autora ‒ tom rečenicom, urednik časopisa Nejčer (Nature) nedavno je započeo komentar o budućnosti doktorata. Knjiga „Doktorati u prozi: Ilustrovane priče", izdanje Centra za promociju nauke, traga za odgovorom na pitanje: za koga se piše doktorat?

„Ovo izdanje čini 11 originalnih eseja i ilustracija, inspirisanih temama 11 doktorskih disertacija odbranjenih u Srbiji u poslednjih pet godina", rekao je za Internet portal Obrazovno-naučnog programa Nikola Zdravković i dodao da izabrani doktorati nisu ni najbolji ni najzapaženiji.

Radovi su odabrani po svom društvenom značaju i zanimljivosti. Prema autorovim rečima, knjiga predstavlja jedan nesvakidašnji eksperiment u naučnoj komunikaciji i javnom angažmanu, sa jasnom namerom da u javnosti pokrene temu monumentalnog, ali u karijeri jednog istraživača ‒najmanje čitanog naučnog rada.

Bolja komunikacija između naučnika i publike

Među izabranim doktoratima nalaze se: istraživanje društvenih mreža metodama fizike kompleksnih sistema, studija genetičke osnove Parkinsonove bolesti u Srbiji, kao i druge teme iz oblasti javnih finansija, razvojne psihologije, etike, kompjuterske dijagnostike, prehrambene tehnologije, energetike, pravne istorije, urbanizma i tipografije.

„Svi mi, istraživači, koji smo stekli zvanje doktora nauka, posvetili smo tom radu godine i godine rada. Doktorsku tezu pročita mali broj ljudi, i tu se život tog naučnog rada praktično završava. Naravno, vi možete iz njega objaviti još neki rad ili naučnu publikaciju, ali to više nije taj rad. Ovakve publikacije produžavaju život doktorata, jer neće mnogo njih uzeti da pročita moj doktorat, ali ovakvu knjigu verovatno hoće. Zbog toga je za mene ovo veoma važan događaj", naglašava dr Nevena Buđevac, psiholog, docentkinja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, čija doktorska teza je predstavljena u knjizi „Doktorati u prozi".