Učitelj Suvorov i srpsko školstvo

Svoju prvu javnu školu Beograd je dobio 1613. godine. Bila je to isusovačka gimnazija, koju je osnovao Bartol Kašić. Imala je 32 učenika i bila je otvorena za sve, bez obzira na veru i naciju. Radila je do 1623. godine, a kasnije je njen rad obnovljen u 18. veku. Godine 1717. Beograd su zauzeli Austrijanci i doveli misionare, što je izazvalo negodovanje pravoslavnog stanovništva, za koje je pokatoličenje značilo isto što i denacionalizacija.

Tadašnji mitropolit beogradski Mojsije Petrović, zbog toga se obratio ruskom caru Petru Velikom da mu iz Rusije pošalje učitelje.

Već tada je dvoru Petra Velikog pristup imalo nekoliko istaknutih ljudi iz Srbije ili srpskog porekla: Panta Božić koji je živeo u Moskvi i koji je bio izvestilac Cara Petra Aleksejeviča za srpske poslove, oficir Bogdan Popović, grof srpskog porekla Sava Vladislavić Raguzinski.

Mitroplit je pisao Caru: "...Ne tražimo bogatstva, nego pomoći za prosvetu učenja i za oružje duša naših, da bi se suprotstavili onima koji vojuju protiv nas".

Ubrzo je iz Rusije stigao učitelj Maksim Suvorov donoseći sa sobom sedamdeset gramatika, deset rečnika i četiri stotine bukvara.

Samo pet meseci posle dolaska, prvog oktobra 1726. godine, Suvorov već otvara prvu školu u Sremskim Karlovcima. Po blagoslovu Mitropolita Mojsija, učitelj Suvorov se 1727. godine preseljava u Beograd gde takođe otvara školu.

Predavanja su počela drugog februara 1727. godine. Suvorov je okupio 50 učenika, koje je učio „desjatoslovju", bukvaru i računanju.

Nažalost škola nije bila dugog veka. Već osmog septembra iste godine, Suvorov je morao da je raspusti, jer su mu se đaci razišli zbog jesenje berbe.

Novi razvoj prosvetne delatnosti Beograd je doživeo tek posle oslobođenja od Turaka, kada je pored Male osnovana i Velika škola.

Pripremila Jelena Radovanov Živanović