Kamuflaža i percepcija

U to vreme tehnike uništavanja brodova torpedima oslanjale su se pre svega na vizuelni kontakt. Nakon što bi se brod uočio, utvrđivala se njegova udaljenost od podmornice, a zatim izračunavalo potrebno vreme i dužina putovanja torpeda, kao i brzina kretanja broda. Skrivanje brodova koje se oslanjalo na razne, dotad poznate tehnike vojnog kamufliranja ‒ nije dalo nikakve rezultate. 

Takva alarmantna situacija podstakla je britanskog slikara i mornaričkog oficira Normana Vilkinsona na pronalaženje rešenja. Umesto skrivanja iz vidokruga neprijatelja, Vilkinson se dosetio da zbunjujućim dezenima onemogući neprijatelju da utvrdi tačnu poziciju broda. Njegov izum je nazvan Dazzle Paintings ‒ zbunjujuće slikarstvo. Amerikanci, za čiju je mornaricu britanski oficir jedno vreme radio kao konsultant, nazvali su tu tehniku kamuflaže ‒ Razzle Dazzle.

Ta takozvana zaslepljujuća kamuflaža zasnivala se na kombinaciji različitih dezena kao što su pruge (vertikalne, horizontalne, dijagonalne) cikcak ili neki drugi oblici. Takođe, istraživači su utvrdili da kamuflaže inspirisane prirodom mogu znatno zamutiti naša čula i tako uticati na opažanje brzine objekta, njegove veličine i oblika. Sa takvom vrstom kamuflaže, „nišandžije" sa neprijateljskih podmornica nisu lako mogle utvrditi udaljenost broda i njegovu brzinu, te su torpeda promašivala svoje mete.

Pojavom avijacije u ratovanju, stvar se drastično menja. Zbunjujući dezeni koji su štitili ratne brodove od podmornica postali su idealna uočljiva meta za vazdušne napade. Razzle Dazzle kamuflaža posmatrana iz tog ugla postaje potpuno pogrešna. Sa razvojem tehnike vojska polako gubi interes za tu vrstu kamuflaže, ali sama tehnika, potekla iz umetnosti, ponovo se vraća svom izvoru kao inspiracija.

Iako mornarice više ne zavise od ljudskog vizuelnog sistema otkrivanja drugih brodova, postoje drugi scenariji gde se strategija kamuflaže može i dalje koristiti. Na primer, vozila u pokretu su ranjiva za ručno naoružanje koje ispaljuje projektile sa male razdaljine. Na ovaj način kamuflaža može napraviti razliku između izbegavanja projektila i direktnog pogotka.

U nekoliko eksperimenata učesnicima je prikazana meta veličine land rovera (Land Rover) na udaljenosti od 70 metara, što predstavlja standardnu razdaljinu između bacača granata i njegovog cilja. Svaki od tih ciljeva bio je delimično ili u potpunosti kamufliran.

Meta se kretala različitim brzinama i u zavisnosti od kamuflaže učesnici nisu mogli dobro da procene brzinu kretanja i razdaljinu vozila. Na primer, učesnici su procenjivali da se meta znatno brže kreće ukoliko su linije dezena u smeru kretanja vozila. U slučaju kad su linije dezena suprotno postavljene od kretanja vozila ‒ dobija se utisak sporijeg kretanja mete.

Priredila Blaženka Bjelić