Koliko je vremena ostalo?

Dva istraživanja u kojima se tragalo za „časovnicima života" sprovedena su u 2016. godini, a njihovi rezulati imaju potencijal da u budućnosti produže ili makar poboljšaju ljudski život.

Početkom 2016. godine naučnici Univerziteta u Edinburgu, predvođeni Ričardom Morionijem, istraživali su da li je starost o kojoj zaključujemo na osnovu stanja gena uvek jednaka stvarnom broju godina.

Četrnaest godina je proučavan DNK više od 5.000 ljudi, a praćenjem hemijskih promena koje se tu odigravaju utvrđeno je da će ljudi čija je biološka starost veća od stvarne najverovatnije umreti mlađi od onih čija genska slika u potpunosti odgovara njihovom stvarnom uzrastu ili kasni za njim.

Ovakvi zaključci su proistekli iz praćenja metilacije ‒ procesa koji se vremenom odvija u DNK, a što je više znakova tog procesa uočeno, to je osoba biološki starija.

Časovnik u ćeliji 

Krajem godine naučnici iz SAD i Velike Britanije, sa Majklom Stratonom na čelu, identifikovali su dva „časovnika" koji se nalaze u skoro svakoj ćeliji i mere njeno starenje i šanse da postane kancerogena.

U istraživanju su posmatrane DNK sekvence više od 10.000 ljudi koji su imali rak, a obuhvaćeno je čak 36 tipova te bolesti. Dok se neke mutacije u DNK dešavaju ubrzano i uzrokovane su načinom života, neke od njih imaju svoj regularni tok i podsećaju na časovnik koji otkucava.

Jedan od zaključaka istraživanja jeste neizbežnost te bolesti za ljudsku vrstu, iako pojedinac ne mora da oboli. Tokom života se akumuliraju mutacije gena i određene kombinacije kod nekih ljudi dovode do nastanka raka. Osim toga, tim koji stoji iza ovog istraživanja pretpostavlja da postoji veza između mutacija i broja godina, kao i načina na koji telo stari.

Istraživanje je ukazalo na postojanje dva odvojena procesa koja se mogu nazvati časovnicima i koja neprestano menjaju DNK. Dok brzina otkucaja prvog „časovnika" može da prati starenje ćelije, drugi može da odredi verovatnoću da ćelija postane kancerogena. Ti procesi se ne odvijaju jednako u svim tkivima, pa neki organi stare brže od ostalih.

Dalja istraživanja treba da pokažu da li je starenje zaista određeno prvim od dva identifikovana procesa i da li se na osnovu mutacija može zaključiti koliko puta se ćelija podelila. Od budućih istraživanja drugog procesa očekuje se da donesu nova saznanja o raku, prevenciji i lečenju.

Priredila Aleksandra Stojanović